детаљ слике: КРК Арт дизајн

Роман НОВА АЛЕКСАНДРИЈА - Небојша Крљар

ТРЕЋИ ДЕО - КОЦКАР 

(завршни параграфи)

             У заносу, руком овлаш пређе преко дугмета и готово да притисну. Препаде се од помисли да је тек тако унео хаос у нечији живот. Није био сигуран, да ли је притиснуо или не. Пратио је сваки Лусијусов покрет. Намештао је кравату, a заправо je покушавао да олабави петљу. Напрасно устаде и упути се према тоалету. Хладан зној обли Вању, који одлучи да крене за њим. Похитао је околним путем поред празних столова, како би са другог улаза дошао до Лусијуса. Проклети лавиринт. Људи су га успут поздрављали и охрабривали за наставак игре. Желео је само да се сви склоне. Ушао је у тоалет и, изненада, сва бука је нестала. С другог краја огласи се сушилица за руке. Опрезно је проверавао кабинет по кабинет, али не беше никог. Убрзо се и сушилица угаси. Изнова тишина. Прија неописиво. Окрену се око себе и увери се да је коначно сам. Међутим, огледало је поред његовог замућеног одраза имало још једну поруку. Веруј! Спреман си! Натпис унесе страшан немир у већ нестабилну свест о исправности свега што чини и што треба чинити. Приђе и покуша да рукавом обрише написано. Слова написаних речи прокрварише. Што се више трудио да их уклони, крв је шикљала све јаче. Стојао је збуњен, крвавих руку. Незадрживо куљање из огледала напослетку му попрска лице. Окрену се и упути назад у главну дворану са чијег је разгласа јечао позив играчима да се игра настави. Крвави траг већ је био пред њим и водио је до главног стола. Стопу по стопу, пратио га је као да је једини и непоновљиви. Траг га доведе до Лусијусове столице. Мирно је стојао испред човека чији свет треба да оконча. Део вечности прође, док одлучи да продужи даље до свог места. Крвавих трагова надаље није било. Остала два играча убрзо напустише сто. Вања их није примећивао ни док су били ту. Ново пиће са новом поруком је послужено. All in!

              –  All in! – Лусијус изговори на запрепаштење публике.

          –  All in! – мирно изговори Вања. Марија се приближавала. Талас крви из тоалета преливао се у главну дворану. Дилер отвори прву карту.

           –  Б као бриткост ума која ће Новочовека красити и довести га до несуђених висина Новог света који му припада.

            – Марија се наслони на лево Вањино раме и шапатом настави. – Б као бол који ће све нуле просечности осетити, када се њихов свет уруши у сопственој губи. Б као борба са свим несавршеностима нашег тела и духа, који нас је до дана данашњег држао ушушкане у гноју и огавности старог света – дилер отвори следећу карту.

          –  У као утопијска тежња натчовека овог трулог света, сада је нама на дохват руке. У као убица свега недораслог, недовршеног и недостојног нових висина. У као упалити све бродове и барке који су кроз вечност чували недостојне постојања – дилер откри следећу карту.

            –   Д као драконска казна једнакости старог света, која је зарад своје топлине стада уништила сан натчовека. Д као данас, јер све кукавно и жељно милостиње данас престаје да постоји. – Марија даде руком знак дилеру да отвори следећу карту.

              –  И као импералис Новог света постани сада. Пођи у нову вечност, где правде неће бити. Широки пут, којим су ходила стада, од данас је струна над амбисом, у којем гладне звери чекају пад недораслих. Вања, ти ћеш ходити том струном и валцер играти везаних очију. – дилер отвори празну карту, до пола црну, од пола белу.

                 –   Ово ће остати од старог света, када Новочовек отвори врата стварања Новог света. – упери прстом на црни део карте.

             – Страх који је водио све те грешке постојања утопиће се у ово одсуство светлости, одсуство идеје, одсуство воље за моћ. – превуче прст на бели део карте, па настави.

                 – Ово су границе Новог света. Ово је светлост којом ће зрачити Новочовек у свој својој лепоти. – Лусијус устаде са свог места и одбаци своје карте у крв која је већ наврела до колена. Марија отвори прву Вањину карту.

                 –  С као саучешће над палима старог света којег неће бити. Нема сагињања за онима који ти се би првом приликом окачили о врат и повукли те за собом у ништавило свога мизерног постојања. Уједно и С као снага и супериорност која је обележила нашу борбу све ово време. – Лусијус приђе и наслони се на Вањино десно раме. Отвори његову задњу карту.

             –  Е као его, експлозија, ерупција, Е као Еден који је недорасли човек уништио и напакостио натчовеку старог света од самог зачетка. Просечност је превише дуго надживљавала историјске и биолошке катастрофе. – док је Марија шаптала Вањи на уво, Лусијус подвуче руку под Вањину столицу и притисну дугме.

                Читава дворана са затресе након одјека удаљене експлозије, која је захватала до тад познати свет. Бујица крви однесе Лусијуса, док је Вања и даље мирно седео на својој столици и слушао Маријино шапутање. Таваница се ломила, а огледало по огледало са таванице падало је и губило се без трага у бујици. Вања подиже главу и виде да последње огледало лебди високо над његовом главом. Светлост, која га је пратила и приносила, готово да га ослепе, али се његов вид поврати погледом у њу. Стари свет је немилосрдно тргала и парала крвава бујица, а она је стојала мирно и непомично поред њега. Овлаш му даде знак да поново погледа горе и тада се светлост умири. Припи се уз њега и загрли га страсно, како је то некад радила на Кавказу. Изостало је Mon Cherie. Васкрслим видом мирно погледа изнад себе. Марија је блистала у својој лепоти. Свака влас њене косе била је на свом месту. Њен осмех је говорио мир, а њене очи… рађале су тај Нови свет. Вањин одраз овог пута није био замућен. Његовог одраза није ни било. Из огледала су допирале речи:

Да би небу био ближе,

Река смрти црпи море

огањ срца земље ћути.

Диши чедо биће горе,

Зао зломе спомен диже.

***Кликните на слику и поручите штампано издање романа Нова Александрије преко Амазон-а

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: