О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


РОДОЉУБИВОСТ И СЕТА

Зорка Чордашевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СРЧАНА ПТИЦА

вољеној Крајини

Пала си, Срчана Птицо
а јату понос била си,
ни крика твога не чусмо
ко ли ти то живот угаси?

Пала си, Срчана Птицо
а ником ниси скривила,
само си гнијеудо чувала,
само си птиће бранила.

Пала си Срчана Птицо
пламен те спржи пламени,
мучки ти крила сломише
громко ти грло занијеми.

Пала си, Срчана Птицо
а ником ништа не рече,
из твоје ране големе
крвава ријека потече.

Пала си, Срчана Птицо
у огњу гнијездо ти нестаје,
птићи ти цврче нејаки
а ни Бог за то не хаје.

Пала си, Срчана Птицо
грле те пламени бријегови,
птићи се југу спремају
а још нам неће сњегови,

Пала си, Срчана Птицо
а ником ништа не рече,
под својим крилом сломљеним
истину праву однесе.

Пала си, Срчана Птицо
челичне друге прате те,
поруке небом шарају
да више с нама нема те.

Пала си, Срчана Птицо
а јату понос била си,
стигла га казна Божија
ко год ти живот угаси.




БЕСМРТНОМ ХЕРОЈУ

Миленку Павловићу

Бранио си част предака давни´
Отаџбину и небеса плава.
Ниси био само пилот славни,
ми у теби видјели смо лава.

Што је Милош био на Косову,
ти Миленко - на небу си био.
Записао историју нову -
с џелатима сам си се борио.

Част и понос текли дамарима,
лавовска ти навирала снага.
Ниси пит´о колико их има,
кад се брани Отаџбина драга.

Храбрo крила рашири , Соколе,
грабљивице вјешто пресретао.
Надлијетао Гучева врхове,
свој завичај ниси ником дао.

И облаци промијенили боје,
ђурђевданско увенуло цвијеће.
Стој џелату, то је небо моје!
Павловић се у одбрану креће.

Брани образ и част српског рода,
храбри ор´о међ´ гаврана триста.
Вјеровао да иде слобода,
дозивао и Бога и Христа.

Дрски џелат вјештине ти куш´о
жив у руке ти им ниси пао.
Са неба си у легенду уш´о,
млади живот за свој народ дао.

Обилићу! Србија ти кличе,
са цркава звонила су звона.
Док Ти примаш на груди одличје,
до бесмртног пратили те трона.

Знаде како за слободу мријети,
крст и вјера како да се брани.
Твоја храброст у вјечност узлети,
јер у вјечност иду одабрани.

Поносно си пред Лазара стао,
Павловићу, дико српског рода.
Србији си образ освјетлао,
твоје име зове се СЛОБОДА.




ШТО ТЕ НЕМА


Не чујем ти дуго кораке у мраку
ни капије шкрипу, да отвараш руком.
Гдје си да ме штитиш, крхку и нејаку
на огњишту нашем што градисмо с муком.

Не видим те више на старом бунару
одавно те нема - није нам се дало;
огњиште нам некад срећом одисало,
а сад само ћуте слике на дувару.

О, гдје си сада у ове ноћи црне!
У самоћи дугој што се с тугом сплела,
да се јавиш вриском који лампе трне
и који је некад разгонио сијела.

Прикради се дођи изненада бани.
Онако к´о некад – кршан горостасан
подвикни из гласа – оштро громогласан
и на прагу куће к´о заштитник стани.

О, гдје си сада слободо и снаго!
Да заштитиш шуме, воћњаке и њиве,
гдје откосе густе некада си слаг´о
и садио трешње, јабуке и шљиве.

О, гдје си сада уснули славују!
Прерано ми заспа, не чујем ти поја.
Огласи се пјесмом да те опет чују
они што разносе капље нашег зноја.

О, гдје си сада, моја звијездо сјајна!
Што живота мога водиља си била,
док је мирним током протицала Мајна,
путања се твоја крадом угасила.

Бар у снове дођи и реци ми како.
Лавовски се борим с гладним курјацима,
пружи руку спаса, јер није ми лако
да очувам гнијездо нашим унуцима.










ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"