детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 11

Др СИМО ЈЕЛАЧА

МАКС ПЛАНК(1858-1947), немачки физичар

Макс Планк је био први који је јавно објавио квантну теорију 1900. Добио је Нобелову награду за физику 1918. године. Он је математички потврдио да се емитована енергија црних тела може израчунати као директан производ фреквенције и Планкове константе (0,66256 к 10↓≥≥Јс). Ово се односи на производе целих бројева (1; 2; 3 итд.), па се примењује закон да се енергија појављује у облику недељивих делова "Кванта". До тада се веровало да је енергија непрекидна, па је Планкова квантна теорија деловала невероватно. Планково откриће је доказано на топлим телима. Појединачни кванти енергије су веома мали, тако да емисија енергије заиста изгледа континуирано. Када су Милева Марић и Алберт Ајнштајн 1905. године, примењујући Планкову теорију, објаснили фотоелектрични ефекат, а затим Ниелс Бор објаснио своју атомску структуру 1913. године, Планкова теорија је постала разумљива и прихватљива. Планк је убрзо прихваћен као најбољи немачки физичар и добио је Нобелову награду.

РУДОЛФ ДИЗЕЛ (1858-1913), немачки инжењер

Рудолф Дизел је дипломирао на Политехникум у Минхену и радио је као расхладни инжењер. Од 1885. године почиње да се бави моторима са унутрашњим сагоревањем и конструише мотор са убризгавањем горива у цилиндре 1897. године. Мотор је прихваћен и познат по свом називу као дизел мотор. Показао се дупло ефикаснијим од претходних мотора, па је њихова производња убрзо почела у Аугсбургу.

ПИЕРРЕ КИРИЕ (1859-1906), француски физичар

Пјер Кири је започео своју радну каријеру као лабораторијски асистент на Универзитету Сорбона у Паризу. Касније је тамо постао председник одељења за физику. Са братом је направио електрометар, који је касније користила његова супруга Марија Складовска–Кири. Пјер Кири је установио да феромагнетни материјали губе своја магнетна својства у одређеној тачки, сада познатој као Киријева тачка. Од 1898. године радио је са супругом Маријом на испитивању радиоактивности елемената и утврдили су да зраци које емитује радијум садрже електропозитивне, електромагнетне и неутралне честице. Ово откриће им је донело Нобелову награду за физику 1903. године, коју су Пјер и Марија Кири поделили са Антонијем Анри Бекерелом.

ЛЕО БАЕКЕЛАНД (1863-1944), холандски амерички хемичар

Бекеланд је холандски рођени и натурализовани Американац. Он је први у свету направио вештачки бакелит, који се сматра првим пластичним материјалом на свету. Поред тога, бавио се производњом фотографског папира, који је купила компанија Кодак 1899. године.

ХЕНРИ ФОРД (1863-1947), амерички инжењер

Хенри Форд је човек који је Америку поставио на точкове. Његов таленат је био очигледан од детињства. Још као тинејџер почео је да ради као инжењер у градској топлани у Детроиту. Од 1890. године, у слободно време, почео је да прави сопствени аутомобил на сопствени погон, који је успешно тестирао 1895. Већ 1903. основао је Форд Мотор Компани и почео да производи аутомобиле по свом дизајну. Схватио је да аутомобил мора бити доступан просечном грађанину, па је убрзо проширио производњу. Године 1908. представио је модел Т, са великим успехом, и по први пут поставио производни систем на траци. Давао је радницима плату од 5 долара дневно, што је у то време било велико повећање. Тако је, производећи довољно јефтине аутомобиле, преобразио Америку.

ЈОВАН ЦВИЈИЋ (1865-1927), српски географ

Јован Цвијић је рођен у Лозници, а студирао је у Бечу. Бавио се научним радом у областима географије, етнографије, геологије, антропологије и у њима остваривао научна достигнућа од светског значаја. Осим тога, интересовао се и за историју. Радио је као професор на Београдском универзитету и био његов ректор. Изабран је за почасног доктора на Универзитету Сорбона у Паризу, а у Србији је био председник Краљевске академије (сада САНУ), оснивач Географског института и Српског географског друштва. Објавио је стотине научних радова, међу којима су најзначајнији: Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије; Антропогеографски проблеми Балканског полуострва и геоморфологија. Заинтересован за национално питање Срба, објављивао је своје говоре и чланке; Анексија Босне и српско питање и балканско питање.

ТОМАС ХАНТ МОРГАН (1866-1945), амерички биолог

Радећи на наследним особинама, према открићима Јохана Грегора Мендела и користећи Дарвинову теорију, Томас Морган је направио прву мапу хромозома 1911. године, објавио прву теорију гена 1926. и добио Нобелову награду за медицину 1933. године.

МАРИЈА КИРИ(1867-1934), француска физичарка

Марија Складовска–Кири, Пољакиња, дипломирала је физику на Сорбони као најбољи студент у класи 1893. године. Била је прва жена која се истакла у научном свету. Схватила је феномен радиоактивности и 1898. године открила елементе плутонијум и радијум. Добила је Нобелову награду за физику 1903. коју је делила са својим мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом. Марија Кири је доказала радиоактивност као својство ретких елемената. Утврдила је да руда уранијума има већи степен радиоактивности од чистог уранијума, на основу чега је закључила да руда уранијума мора да садржи неке друге елементе, који су радиоактивнији, дакле скривени. И заиста, пронашла је полонијум. С обзиром на то да се радијум налази у веома малим количинама у руди уранијума, Марија и Пјер Кири су морали да прераде тоне уранијумске руде да би добили само десети део грама радијума 1902. године. Тада је Марија Кири израчунала атомску тежину радијума и одредила његове особине. Њено истраживање о пореклу радиоактивности остало је недовршено, које је завршио Ернест Радерфорд (1871-1937), који је објаснио значење алфа, бета и гама честица. Марија Кири је доказала да се зрачење састоји од најмање две врсте зрачења, различитих својстава. За то је добила другу Нобелову награду, овога пута за хемију 1911. године, чиме је постала први и једини двоструки нобеловац. Нажалост, радећи са радиоактивним материјалима, била је озрачена и добила леукемију, од које је умрла 1934. Са Маријом Кири је радио истакнути физичар Павле Савић.

БРАЋА РАЈТ ВИЛБУР (1867-1912) и ОРВИЛ (1871-1948), амерички

 пионири авијације

Браћа Рајт су први тестирали свој моторни авион 1903. године, а 1908. године извели су први лет, који је трајао само 12 секунди, 17. децембра 1908. године.

ФРИЦ ХАБЕР (1868-1934), немачки хемичар

Фриц Хабер је по занимању био физиохемичар, који је заједно са својим зетом Карлом Бошом радио на развоју процеса за производњу амонијака из водоника, који је примењен у производњи вештачких ђубрива. Такође су пронашли процес за производњу азотне киселине и производњу експлозива током Првог светског рата. Фриц Хабер је добио Нобелову награду за хемију 1918. Када је Хитлер дошао на власт у Немачкој 1933, Хабер је отишао у Енглеску и радио у Кевендишовој лабораторији на Универзитету Кембриџ.

МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ – АЛАС (1868-1943), српски математичар

Михајло Петровић=Алас је докторирао у Паризу 1894. Објавио је 270 стручних радова и 12 монографија и увео нове математичке дисциплине: Математички спектри и математичку феноменологију. Посебне математичке функције које носе Петровићево име познате су и у светској науци. У Паризу је један семестар држао предавања из области оригиналне теорије математичких спектра, на основу чега је номинован за члана Француске академије наука и научних друштава на основу књиге Траваук Сциентификуес. У Београду је створио веома угледну математичку школу и највише допринео да математика заузме истакнуто место у науци у Србији. Мика Алас заузимао је врх српске науке, а у светској науци забележен је у областима диференцијалних једначина, теоријских функција и компјутеризације алгебре. Његова дела су садржана у 15 томова, објављених између 1894. и 1943. године.

ЕРНЕСТ РАТХЕРФОРД (1871-1937), новозеландски и канадски физичар

Након што је Бекерел открио радиоактивност 1896. године, многи научници су почели да се баве истраживањима у овој области. Међу најистакнутијима били су Марија Кири и њен супруг Пјер. Објашњење радиоактивности дао је Ернест Радефорд, који је дао највећи допринос нуклеарној физици. Радефорд је рођен на Новом Зеланду, али се школовао на Универзитету Кембриџ, а затим је радио са Џоном Џеј Томасом. Од 1898. је професор на Универзитету Мекгил у Монтреалу, Канада. Тамо је утврдио понашање алфа и бета радиоактивности, а 1900. Радефорд је открио трећу врсту зрачења, гама зрачење. Радефорд је установио да магнетне силе делују на алфа и бета зраке, одбијају их, али не делују на гама зраке. У Монтреалу је Радефорд упознао Британца Фредерика Содија (1877-1956), са којим је открио да се радиоактивни елементи распадају. Њихово откриће процеса распада радиоактивних супстанци било је револуционарно и од огромног значаја, а распад ових елемената доводи до стварања других елемената. Радефорд је, испитујући алфа зрачење, дошао до закључка да су алфа честице атоми хелијума, бета зраци су направљени од електрона, а гама зраци су рендгенски зраци. Након ових открића, Радефорд се вратио у Европу, на Универзитет у Манчестеру, где је радио са Хансом Вилхелмом Гајгером (1882-1945) и заједно су 1908. иновирали Гајгеров бројач који је коришћен за мерење радиоактивности елемената. Радефорд је 1910. године предложио Гајгеру да платинасту фолију бомбардују алфа зрацима, чиме је утврдио да скоро све честице пролазе кроз фолију са отклоном (савијањем), а само једна од осам хиљада честица се одбија. Године 1911. извео је закључак да се то дешава због чињенице да су алфа честице атоми, који садрже атомско језгро, а електрони круже око језгра слично кретању планета. Разлог зашто се једна од осам хиљада честица враћа је тај што ударе у позитивно атомско језгро и одбијају се, док све остале пролазе поред језгра. Ово је у великој мери објаснило структуру атома, коју је касније потпуније дефинисао дански физичар Ниелс Бор 1913. Ернест Редфорд је добио Нобелову награду за хемију 1908. године.

ГУГЛИЕЛМО МАРКОНИ (1874-1937), италијански инжењер

Италијан Маркони пријавио је свој патент за радио (бр. 763772) 28. јула 1904. Пре њега, Никола Тесла је 2. септембра 1897. године пријавио свој патент за исти (бр. 645576 и 649621), који је чак признат 1900. године. Међутим, Маркони је, као први пошиљалац радио сигнала преко Атлантика 1901. године, добио Нобелову награду за своје заслуге, на основу открића Рудолфа Херца и Николе Тесле, реализовао је своју идеју и тако остао упамћен као. проналазача радија, иако је његов патент поништио Врховни суд Сједињених Америчких Држава у јуну 1943. (одлука суда бр. 6369), а у корист Николе Тесле, који је пре тога преминуо (7. јануара 1943.). ).

ХИРАМ БИНГХАМ (1875-1956), амерички археолог

Хирам Бингам је рођен у Хонолулуу на Хавајима, а школовао се на Универзитету Харвард. Постао је стручњак за цивилизацију Инка у Перуу. 1911. открио је Мачу Пикчу, један од градова на највећој надморској висини (2057 м). Мачу Пикчу је веома добро очувана престоница Инка, камена грађевина на површини од око 40 ха. У тренутку открића, Бингам није имао појма да је пронашао „изгубљени град“, што је објаснио тек следеће године када се вратио да га детаљније истражи.

/ Аутор овог текста је С.Ј. попео се на највишу тачку града Мачу Пикчу (Хуаина Пиццху) 1976./

                          Наставиже се ...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: