детаљ слике: КРК Арт дизајн

Шапатом чућ(у)е те

Реци откуд ти у мору безличних, бесмислених, безосјећајних.

У маси далтониста ума, духа и тијела,

продавача имена и презимена,

подводача у ергели бивших људи и нељуди,

у хорди лако кварљиве руље, без циља и смисла?

Откуд ти врлина зацјељења рана гласом, погледом, додиром, ријечју?

И откуд ти очи лептира и сунце мјесто срца,

откуд ти моћ да знаш која гитара како звучи и

ко умије да препозна ноте и напише оно што се свира за почетак,

а шта за крај ноћи, живота, пјесме, љубави?

Откуд ти који знаш која оштрица сијече ријеч

на живо к'о месо без анестезије?

Откуд ти, (у овом трњу), са ватрених стаза Прометеја

и цвијећем процвалим у шакама, гранама брезе у рукаву,

које прорастају до мјесеца?

Откуд ти у свијету гдје су осјећања ампутирана,

гдје душа виси о концу и срце носи фиксаторе,

гдје резови свјежег бола могу попуцати без упозорења?

Откуд ти?

Без стида да признаш ко си,

Без страха да гледаш у очи,

Без комплекса и сујете у рјечнику карактеристика.

Откуд ти ком' осмијех личи на срећу?

Реци, откуд ти у мраку "бетонских кутија живота", суживота, неживота?

Откуд ти ко таблета против бола

у дану који је најсличнији тјемену при ударцу мотком,

мелем коре бора за отворен лом без капи крви,

миро за душу која се нагутала дима и згаришта,

наслушала мува зунзара, исплакала очи датумима умирања?

Реци откуд ти најсличнији пјесми,

најсличнији сунцу од марципана,

најсличнији човјеку кога случајно сретнемо

у неком далеком свијету, посије пола вијека,

најсличнији загрљају дана и предвечерја,

најсличнији нади спашеног из рова страдања,

најсличнији Жар птици која не умире и,

и људима који изумиру?

Откуд ти, толико сличан оном

ко те пита ко си и откуд си?

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: