О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Беседе


УМЈЕТНИЧКЕ НИТИ ПОВЕЗУЈУ СТАРИ И НОВИ ЗАВИЧАЈ

Љубица Жикић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

УМЈЕТНИЧКЕ НИТИ ПОВЕЗУЈУ  СТАРИ И НОВИ ЗАВИЧАЈ

 

Поводом отварања изложбе КОЛИЈЕВКА СЈЕЋАЊА, у организацији Удружења Срба из Хрватске Никола Тесла

 

 
Све што је рођено има завичај, мјесто гдје га је колијевка заљуљала и гдје је утиснут неизбрисив печат припадања. Имају га и  птице и цвијеће, пјесме испјеване и слике насликане!
Завичај је груда земље на којој смо рођени, крштени. по којој смо сијали, садили, под ноктима је носили, на којој смо стајали док смо крстили, вјенчавали и сахрањивали. Завичај није само дједовина, већ небо и звијезде, зрак, ријеке и ливаде. Оно што се не може понијети, нити заборавити. Има људи који свој вијек проживе под кровом предака, на својој земљи  и ту у миру склопе очи; а има и оних који свој живот дијеле на вријеме  када су живјели у завичају и вријеме тражења новог завичаја. Попут Срба рођених у Хрватској и Босни и Херцеговини, који су у посљедњем грађанском рату војном акцијома хрватске војске  протерани са своје земље, зато што су српске нације и православне вјере. Пола милиона људи нашло се на путевима и друмовима матице Србије и широм свијета од Аљасне до Сиднеја.
Ходајучи градовима широм свијета – у зеницама им пребивају врхови Папука, Петрове горе, Мале и Велике Капеле, Динаре, Козаре..
Поред туђих мора и ријека, у ушима им шуме таласи Зрмање, Купе, Коране, Глине и Дрине. У усрима им укус смокава и маслина, шљивовице и печеног кестена.
Сваки прогнаник зна да није лако са изгубљеним завичајем! С напуштеним кућама, празним црквама, зараслим стазама, необраним шљивама, пјесмама непјеваним. Док тешко зарађују нови завичај, мјесечаре и дане по завичају.
Тема изгубљеног завичаја прерасла је у тему број један у српском свакодневном и у умјетничком животу. У матици Србији и  на свим мјестима на којима су се настанили прогнани Срби, организују се завичајна удружења која носе имена завичајних великана и негујеу љубав према народу, вјери, језику, културном наслијеђу.
Крагујевачко Удружење Срба из Хрватске, названо је по нашој највећој свјетлости, Николи Тесли. Удружење организује дружења и забаве, књижевне вечери и трибине, изложбе ликовних радова и рукотворина, смотре пјесама и игара Крајине и Шумадије, настојећи да се повежу нити старог и новог завичаја.
 Удружење Срба из Хрватске Никола Тесла из Крагујевца, организовало је изложбу  ликовних радова и скулптура у Народној библиотеци Вук Караџић, под насловом Колијевка сјећања, обиљежавајући тако 25 година од прогона Срба из Републике Хрватске. Изложба је окупила 40-ак сликара и вајара, рођених у Крајини и Шумадији који су бојом, дрветом, свилом и каменом изразили умјетнички однос према завичајуј.  Изложба одише снажном умјетничком инспирацијом, стваралачком слободом, ослобођена такмичења и надметања.
Осјети се ту бол и патња српског народа из Крајине, који плаћа високу цијену свога опстанка. У свему томе, није нестала нада у бољи свијет, већ она искри из чињенице да смо, пролазећи кроз разорни пламен војних акција  Бљесак и Олуја(1995) сачували своју животну и стваралачку снагу. Тај непребол и неопрост постао је инспирација умјетника, који су у српску умјетност унијели географски простоп Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Босанске Крајине, Шумадије. Тако је национални стваралачки израз постао богатији тематски и у изразу. Сликајући родне предјеле, надјачава се нанијето зло неисцрпним нијансама боја, што ће надживјети наше прогонитеље.
Простор умјетности и културе остаје простор на коме се боље разумијемо са другима, где човјек постаје бољи и племенитији, простор гдје има више љубави, саосјећања, слободе и правде. Стваралачким духом, ова излиожба учи људе око себе да се не одустаје и посустаје, да се завичај не даје, нити продаје. Само у умјетности прелазе се постављене границе без пасоша и страха, мјесечари се и дани по завичају док се душа не задовољи и испуни.
Тешко ратно вријеме нам је разбистрио поглед према савременим догађајима и према историји. Људи су боље погледали и видјели да прогнаник има нормално људско лице и да се свако од њих могао наћи на том мјесту. Из тог сазнања потекла је солидарност,  дубоко људско и братско разумјевање међу њудима.
Од свог оснивања 2013. године, Удружење Никола Тесла баш у том разумјевању и повезивању међу људима и предјелима види смисао свога постојања и дјеловања. Нека и ово обиљежавање двадесетпете годишњице прогона крајишких Срба из завичаја, остави трагове љубави у нашим срцима.
Да љубав надмаши непребол и неопрост.

 
проф. Љубица Жикић,




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"