детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 16

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ВАЛЕНТИНА ТЕРЕСКОВА (1937- ), руски космонаут

Валентина Терешкова је прва жена која је полетела у свемир. Инспирисана Јуријем Гагарином, знала је без сумње да ће и жене летети у свемир, пријавила се за свемирски програм 1961. године, иако до тада није била пилот, али је била искусна падобранка. Одлетела је у свемир на броду Восток 6 и 16. јуна 1963. облетела Земљу 48 пута за 70 сати и 50 минута, чиме је још једном допринела тријумфу руске свемирске технологије.

ЕДВАРД РОБЕРТС (1941-), амерички инжењер

Едвард Робертс је направио први персонални рачунар (ПЦ) 1974. Прво је направио ручни електронски рачунар и основао компанију МИТС (Мицро Инструментатион анд Телеметри Системс). Након тога, студенти Пол Ален и Бил Гејтс развили су верзију основног програмског језика.

СТЕПХЕН ХАВКИНГ (1942-), енглески физичар

Стивен Хокинг је дипломирао математику на Универзитету у Оксфорду, а докторирао на Универзитету у Кембриџу. Године 1960. боловао је од атрофије моторичког нервног система и мишића, због чега не може ни да говори, а једини контакт са остатком света остварује уз помоћ компјутера. Ховкинг је 1971. предложио постојање црне рупе у свемиру и теорију Великог праска. Он је професор физике и математике на Универзитету у Кембриџу, што је некада био Исак Њутн. Ховкингове књиге постале су најтраженије књиге свих времена.

СТЕФЕН ВОЗНИАК (1950-), амерички инжењер

Стефен Возњак креирао је први Аппле компјутер, направљен за потребе информационих система. Радио је у Хевлетт Паккард-у у партнерству са Степхеном Јобсом на изградњи персоналних рачунара. Заједно су основали Аппле Цомпутер Цомпани у гаражи 1977. године, а 1984. направили су револуцију у ПЦ индустрију са Мацинтосх-ом.

увођење графичког оперативног система и операција са масом. Такође су увели звук у компјутере. Обојица су постали мултимилионери.

ТИМ БЕРНЕРС– ЛЕЕ (1955-), енглески пионир интернета

Тим Бернерс-Лее са Универзитета Оксфорд, а од 1984. ради у Европској лабораторији за физику честица (ЦЕРН) у Женеви. Године 1989. предложио је глобални пројекат познат као Ворлд Виде Веб (ввв.), дизајниран да служи целом човечанству у размени информација.

БИЛЛ ГАТЕС (1955-), амерички компјутерски стручњак

Бил Гејтс је најбогатији човек на свету на крају 20. века. Његов први значајнији рад био је стварање софтверског система за рачунаре. Рођен је у Сијетлу, Вашингтон, САД. Први компјутерски програм направио је још као средњошколац, прилагођавајући Основни програмски језик у персоналним рачунарима, још пре завршетка студија на Универзитету Харвард. Схватио је да ће се персонални рачунари користити и у индустрији и код куће. Са 19 година напустио је универзитет и основао Мицрософт Цомпутер Цомпани, заједно са Полом Аленом. 1980. године продао је МС-ДОС систем ИБМ-у, након чега је настао Виндовс 95 и од тада су постали највећи светски произвођач рачунара, држећи око 90% светске производње.

ЗОРКА АВРАМОВИЋ-ЧОРДАШЕВИЋ (1951-)

Зорка Чордашевић је истакнута српска књижевница, која ради и ствара у Србији и Немачкој. Нарочито се доказала лепотом и квалитетом свога стваралаштва у доменима родољубивих песама, а призната је по својој поезији како за одрасле, тако и за децу. Међу ретким светским књижевницима Зорка је истакнути стваралац Хаику књижевности, призната у Србији и Јапану. Заступљена је у многим антологијама и зборницима, у домовини и дијаспори, где живи и ради, у Франкфурту М, у Немачкој. Члан је готово свих књижевних удружења и клубова ЈУгославије и Немачке. Поред Србије, веома је заступљена у књижевности Словеније. Зоркина дела са српског и немачког преведена су на енглески, руски, јапански, бугарски, словеначки и македонски, а у припреми су преводи и на још неке језике. Обзиром на квалитет и лепоту Зоркиног књижевног стваралаштва, доказ је да је свој хлеб зарађивала у иностранству главом.

Зорка Аврамовић-Чордашевић је рођена у Мадрану, код Бјељине, Република Српска, а живи у Франкфурту, Немачка. Родитељи су је однеговали у стилу праведности и поштења, према неписаним српским правилима. Завршила је Туристичку школу у Београду. Своја дела публикује у свим Републикама бивше Југославије, као и у Немачкој и у Јапану. И готово да не постоји издавач у Југославији, код кога Зорка није публиковала бар неку песму. Лепе родољубиве песме Зорке Чордашевић можете наћи у Књижевној радионици Кордун. До сада је Зорка награђена 73 пута за свпоје песме. Има ли још ико у свету ко јој се може бар приближити. Сада је у припреми издање енциклопедије националних дијаспора, о најважнијим личностима из расејања, у којој је једно од најистакнутијих имана име Зорке Чордашевић. За нас Србе, Зорка нас у свету репрезентује изванредно и достојанствено, а ми Срби имамо разлога да је поштујемо и да се поносимо њеним стваралаштвом. Поносни смо што је имамо.

ЛИТЕРАТУРА

1. Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове / Кроз област науке, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.

2. Милутин Миланковић: Небеска механика / Историја астрономских наука, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.

3. Милутин Миланковић: Канон соларизације земље и његова примена на проблем ледених доба (1. и 2. део), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.

4. хттп://ввв.слац.станфорд.еду/либрари/нобел

5. хттп://ввв.усерпаге.цхемие.фу-берлин.де/диверсе/биб/нобел

6. Давид Едвин Дунцан, Тхе Цалендар, Фоуртх Естате, Лондон 1988. 7. С. Адамс, Ц. Асхе, П. Цхрисп, Е. Јохнсон, А. Лонглеи, М. Веекс: 1000 Макерс оф тхе Милленниум, ДК Публисхинг Боокс 1999.

8. Џон Балчин: Квантни скокови, 100 научника који су променили свет, Арцтурус Публисхинг Лимитед 2003.

9. С. Јелача: Никола Тесла, хттп://ввв.војводина.цом

10. С. Јелача: У спомен на Велику, хттп://ввв.Поруке@Београд.цом 11. С. Јелача: Михајло Пупин, хттп://ввв.српскадијаспора.инфо

12. Славко Бокшан: Михајло Пупин и његово дело, Научне публикације Матице српске 1951. 13. Михајло Пупин: Од досељеника до проналазача, 1923.

14. Марц Ј. Сеифер; Чаробњак, Живот и време Николе Тесле, Биографија генија, Царол Публисхинг Гроуп, 1999.

15. Маргарет Чејни и Роберт Ут: Никола Тесла мајстор муње, МетроБоокс 2001.

16. Љубо Вујовић: Теслино меморијално друштво, хттп://ввв.тесласоциети.цом 17. Карл Сеелинг: Алберт Ајнштајн – идеје и мишљења, 1954.

18. Елен Гудман: Из сенке великих људи, Бостон глобус, 1990. 19. Свенка Савић: Пут до Милеве Марић-Ајнштајн, Приватна писма, 2001. 20. С. Јелача: Милева Марић – Повратак из анонимности, хттп ://ввв.војводина.цом 21. Ђино Серж: Питање степена, Викиншки пингвин, 2002.

22. Китти Фергусон: Меасуринг тхе Универсе, Валкер & Цомпани, 1999. 23. Марцело Глеисер: Тхе Пропхет анд тхе Астрономер, В.В. Нортон & Цомпани 2001 24. Степхен Хавкинг: Он тхе Схоулдерс оф Гиантс, Руннинг Пресс, 2002

25 Аннали Универзитета Харвард.

26 Књижевна радионица Кордун.

                                                                                                КРАЈ

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: