|
|
|
 | Ранко Павловић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПТИЋИ
Киша ни трећи дан није јењавала. Пљуштала je без престанка и ријека je надолазила. Могло се очекивати да ћe се сваког часа излити и поплавити њиву испод куће. Требало je само да бујица нанесе неки већи трупац који ће ударити у обалу и провалити ниски насип.Отац je зурио кроз затворен прозор, a мајка се вртјела око штедњака. Неколико пута су покушавали да заподјену разговор, али би он сваког пута испао некако свадљив, пa су заћутали.Бранко je стајао крај одшкринутих врата и гледао мутни поток који je потекао одозго с брда приje два дана, с првим великим пљуском. Носио je према ријеци, доље у њиву, прошлогодишње сасушено лишће, грање и понеки камен.Отац je забринутим гласом казао да ће ријека сигурно провалити насип, на што je мајка рекла да ћe остати без врта. Бујица ћe, додала je, однијети све и сав труд отићи ћe с мутном водом.- Највише жалим салату - промрмљала jeплачним гласом. - Колико пута сам jeсамо окопала и залила. Како су велике и здраве главице, као на слици!- A како би било да скокнем и да je на брзину почупам? - упитао je отац. - Могли бисмо je сутра однијети на пијацу. Послије овог невремена требаће нам свака парица.- Немој - уплашено je рекла мајка. - Ријека само што није провалила насип. Могла би те изненадити бујица. Преча je глава од салате.Прије него што je мајка до краја изговорила посљедњу реченицу, Бранко je, бос и само у кошуљи, истрчао напоље и појурио према ријеци. За њим je истрчао отац, зграбио га за руку и, потпуно мокрог, унио у кућу.- Зар си полудио? - викао je. - Ja се плашим да одем пo салату, a ти кренуо да je почупаш.- Није салата - јецао je Бранко. - Птићи... Доље крај самог насипа... У грму глога, у гнијезду... Порасли су, али још не могу да лете... Вода ће их...Глас му се изгубио у грцању.- Зар због птића...? - усплахирила се мајка.- Главу у торбу ставља због птића, ето шта ради! - љутито je одбрусио отац. - Али, за салату... Е да знаш, одох да je почупам.С вјешалице у предсобљу зграбио je кабаницу, узео двије вреће и изјурио напоље. Мало касније мајка и Бранко гледали су га како брзо чупа крупне главице салате и трпа у врећу. Кад je и другу напунио, усправио се и погледао према ријеци. Управо у том тренутку бујица je на једном мјесту провалила насип и покуљала пo њиви. Отац je зграбио вреће и дугим корацима, бјежећи од воде која га je сустизала, трчао према узбрдици. Онда се одједном зауставио, окренуо се према обали, стајао тренутак, пa бацио вреће које je одмах понијела вода. Колебао се још коју секунду, a онда трчећи пошао према глогу. Газио je све дубље у мутну воду и кад je стигао до грма већ je до појаса био у бујици. Мајка je само прекрила очи рукама, a Бранко приљубио лице уз прозорско стакло. Видио je како отац заврће један крај кабанице и нешто ставља у њега.- Птићи... Спасио je птиће - шаптао je гледајући оца док je узмицао од бујице и журио узбрдицом према кући.
|
