детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАРИЈА РАДОВИЋ - НОВА ПРИНЦЕЗА ПЕСНИЧКОГ ЦАРСТВА

Њена појава на нашој песничкој и уопште на књижевној сцени по мишљењу многих носи неку нову наду. Она је попут сунца које се родило баш онда када се више него икад чинило да ће још дуго владати мрак. Постала је светлост која се не мири са наметнутом тамом. Такође, може се слободно рећи, да је постала или да бар постаје и одговор нашег времена које је добило унапред наметнуту пресуду да ће бити празно и проневерено, без свог трага и израза достојног прошлости. Ако вам се ове речи чине као превише крупне и неадекватне теми, биће довољно да се упознате са радом ове девојке и биће вам јасно, да је сваки комплимент апсолутно оправдан и на месту. Марија Радовић, једна од наших најталентованијх песникиња. Девојка ретког талента и специфичног животног пута у разговору за наш сајт говори о мотивима своје књижевности, својим животним тежњама, и пре свега, о својој првој песничкој збирци “Из ове коже”. 

Књижевни ЕСНАФ - 08.02.2025.

разговарао: Никола Трифић

технички уредио: Илија Шаула

Марија, ускоро ће у издању Градске библиотеке “Вук Караџић” из Алексинца, бити објављена твоја прва збирка поезије. Какве то емоције буди у теби, уопште, реци нам нешто више о томе?

- Пре свега, желим да се захвалим на позиву за интервју. Често се сусрећем с тим питањем у последње време, јер је књига на помолу. Помешана су осећања. Влада ентузијазам, али морам признати да ме прати изразит осећај одговорности. Веома дуго радим на овом пројекту, који за мене представља важну животну прекретницу. 

Дебитовати на књижевној сцени углавном са собом носи и велико нестрпљење, чежњу, ишчекивање, можда и трему. Да ли је и код тебе тако?

- Иако јако дуго ишчекујем овај тренутак, радила сам на свом стрпљењу. За сада немам трему, мислим да ће се она тек јавити пред саму промоцију.

Наслов збирке је "Из ове коже", уједно тако се зове једна од песама у збирци. Шта се крије иза наслова твоје прве књиге?

- Сматрам да је она најбољи избор да се заокружи цела збирка, јер је сама по себи "разноврсна" и обухвата више разрађених тема. Иза ње се крије огледало савременог друштва из угла, сада већ, двадесетчетворогодишње песникиње. 

Када си у себи открила песнички дар, и да ли је постојао неки преломни тренутак када си рекла да је поезија између осталог твој живот, односно, да њоме желиш озбиљније да се бавиш?

- Своју прву песму сам "написала" са пет, шестгодина. Инспирисана нашом православном вером, јер ме је мама као малу слала на веронауку. У питању је "Божићна песмица", посвећена Исусу Христу. Мама и тетка, која је иначе уметник, су одмах препознале таленат. Највише је ескалирало током средње школе, када сам схватила да је писање мој позив. 

Готово сви који су дошли у контакт с твојом поезијом истичу да си изузетан таленат. Нагласио бих то:“изузетан”. Често се апострофира зрелост и дубина твојих стихова с прам малог броја година које имаш. Колико позитивни коментари импонују?

- За младог ствараоца то представља велики ветар у леђа. Импонује. Посебно, што долазе од озбиљних, интелектуалних људи, које веома поштујем. Са друге стране јавља се одговорност, можда чак и "терет", због великих очекивања.

Реци ми: Какве су реакције најуже околине, пре свега породице? Ако се не варам поезија и уопште књижевно стваралаштво у твојој породици нису реткост?

- Што се породице тиче, имам сву подршку. Како кажу за мене "било је питање тренутка" када ћу то јавно представити. Таленат за писање јесте генетски наслеђен с очеве стране. Имамо доста уметника, фрескописаца и иконописаца, као и песника. Посебно ми је драго што сам прва песникиња од млађих генерација.

Рођена си у Црној Гори, дуго живиш у Алексинцу, студираш у Нишу, а средњу школу си завршила у Прокупљу. Колико су ти те необичне околности: да си имала и да имаш контакт са различитим местима, можда и менталитетима, помогле да боље разумеш свет - и да ли је и то утицало на твоје песништво?

- Да, то често уме да збуни људе на крају одакле сам тачно. Када у раном периоду промените средину, то је изазов и искушење за дете. Имала сам прилику да осетим лепу, а и ону мање лепу страну прихватања нашег друштва. То је посебно дало допринос мојој књизи. Сада, из овог угла, сматрам да је то кључан тренутак мог песништва. На тај начин најбоље сложите слику о људима и околини.

Књижевници, књижевнице, често су и коректор друштва у најширем смислу али и нека врста залуталих бића у овом свету. Да ли ти се чини да је данас тај јаз иумеђу душе, рецимо једне песникиње, и прилично екстремног и доминантно материјалног света никад већи?

- Сложила бих се са тим. Наравно, то зависи и од вредности и принципа које заступате као човек. У мојој књизи сам истакла емотивно, психичко и духовно стање у савременом друштву, уједно све што чини човека као биће. У томе се може препознати поменути јаз, а и вапај да се тај јаз умањи. Сматрам да је данас у екстремном облику заступљен.

Ти си студенткиња права, уједно поред поезије, бавиш се и моделингом - и то врло активно и врло успешно. Како комбинујеш све то?

- Свестраност је "мач са две оштрице" . Морам признати да није лако, веома је кључна добра организација. Правни факултет тражи своја одрицања и посвећеност. Трудим се да распоредим приоритете. Моделинг убрајам у хоби, који ме опушта од свакодневних обавеза.

Моделинг и поезија, на први поглед неспојво. Да ли је тако?

- Пример сам тога да је у питању предрасуда. Итекако можете неговати оба.

Да се вратимо на поезију. Кратко си на нашој песничкој и уопште књижевној сцени, али какви су ти први утисци? Савремена књижевност и савремена поезија у оквиру ње? Такође, млади аутори, како ти се они чине из твог угла?

- Ја сам тек направила прве кораке када је у питању јавна књижевна сцена. Мислим да тек треба да слегну први утисци. Трудим се да будем усредсређена на свој рад, тако да нисам претерану пажњу посветила осталим ауторима. Поједине које познајем бих похвалила, има младих талентованих људи.

Шта приватно највише волиш да читаш, и да ли као стваралац имаш неке узоре?

- Не волим да ограничавам себе по том питању. Волим да читам класику, попут Достојевског, домаће и стране песнике, као и стручну литературу права и медицине. За сад немам конкретног узора... Можда бих издвојила Његоша, Витомира Николића, Исидору Секулић...

Можда је прерано за ово питање, али: Какви су ти планови за будућност? Мислим наравно, по питању књижевности. Искључиво поезија, или можда размишљаш и о прози?

- План ми је да се посветим промоцији своје прве збирке поезије. Прва званична промоција биће у Алексинцу, након тога у Нишу. Жеља ми је да будем заступљена као аутор на сајму књига у Београду, Новом Саду и Нишу. Надам се да ће нека од издавачких кућа препознати мој таленат. Можда бих у будућности размишљала и о прози. 

Из ове коже

Када бих размишљала о свету 

у којем живимо

Сетила бих се разлога, 

зашто сам плакала на рођењу

Ваздух удишем од света

Посматрам свакодневно људе,

али ретко сусрећем човека

Ударам барикаде духом,

јер не нудим оно што желе да чују

Пролазим етикетирана кроз масу 

Бодем очи, уши...

На земљи сам камен спотицања

Бунт неуморних речи, пљунутих на слободу

Док воз обећања води ка светлу,

мрак сам у тунелу

Да се барем на кратко,

доживи будућност пре времена

Објасни ме

О пролазности

Недостајеш међу људима 

самом себи,

одбачена сенко

под вештачким светлом

Навечерје раздањује 

мисли човекове просте

Крчаг пун грехова у грчу руке

Људска ти немоћ хрли 

очима ка плавом бездану

Понизна спрам живота

Молитвом вапећи за кишу,

да спере ватру времена

са воштане фигуре своје

Ауторка песама: “Из ове коже” и “О пролазности” - Марија Радовић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: