детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТЛАНА

Ево већ је педесет година како сам уснула. Педесет пролећа је прошло. Педесет лета и јесени – педесет Светих Никола и Спасовдана је моја мама спремила и прославила без мене – али не жалимо се ни она ни ја на вољу Христову.

Да сам остала са мамом, засигурно бих јој с годинама постала велико бреме.

Безумна, страдална, епилептична, и не речита била бих и бреме родитељима, и селу жаљење и „руга“. Овако ја сам са мојим вољеним Христом! Место моје, чува ме Његова мајка, и боље ми је. Много боље! Играм се и радујем са онима сличним себи. Ништа ме не боли. Немам нападе и давно сам престала да сатима плачем без разлога. Сад се само смејем и веселим – и лепо ми је. Уместо школских књига и лепих нових одела која миришу на лаванду, мама ми је спремала задушне паскурице, које је место моје школске торбе доносила на мој гроб и плакала. А ја сам се са анђелима радовала! Не може се исказати радост коју осећам овде.

Девојчице, које су се родиле кад и ја, сада су средовечне жене. Неке су несрећно удате за погрешне мушкарце који их повређују. Неке су већ баке, неке су несрећне мајке лоше деце и ужасно страдају. А ја сам још трогодишња беба. Смејем се и ширим ручице Христу мом, а Он ме узима у своје топло наручје и баца ме увис. Највише! А ја вриштим и смејем се, враћајући Му се у загрљај срећна. Он је мој добри отац! Мој отац... И он је ту.

Са мном је, видим га и осећам његову близину, само не могу да га дохватим. Ја сам далеко изнад њега. Предалеко. Превисоко да бих му пришла. Да би он пришао мени... И он је на лепом месту. Не баш толико лепом као ја, јер је он човек који је живео у свету. Грешио. Страдао. Борио се са многим искушењима и зато не може достићи моје висине. Али све око њега мирише. Птице му поје, и цвеће око њега цвета – али он је ипак тужан. И често плаче, као да не примећује лепоту места на коме се налази растрзан је и несрећан.

Такав је због догађаја који се дешавају у нашој породици. Ја их не познајем па ме њихови удеси и не дотичу. Није ми дато да суделујем у њиховим страдањима – само их жалим. Али, тата је с њима живео. Волео их и воли их и зато дубоко пати због њихових страдања и нереда у ком се налазе. Зато молим Тебе, Матушка Матрона. Тебе, Ти си ми најближа, јер си као и ја била убога и богаљна пред људима, али светла и важна Богу.

Помоли се Господу за њих. Оно што им је најпотребније јесу мир, слога и међусобно разумевање. Нека им Господ то подари. Нека се смире да би се мој тата смирио. Да би мама могла мирно уснути и доћи к мени. Нека се смире и зарад Њега. Највише ради њега нек се смире и очисте. Да би смирени и чисти пред Њега изашли. Амин.

jelen@grbic.art

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: