детаљ слике: КРК Арт дизајн

Валентина Милачић: Тамо где је интерес – ту нема  уметности

Уважавање компетенција треба бити неупитно и вредновано јер све што не припада компетенцијама – негативно утиче на васпитнообразовни процес, схватање значаја предшколског система као прве степенице у васпитнообразовном систему једног друштва које не смије бити формалност. У том случају, дјеца испаштају у сваком смислу. Треба заштитити дјецу од негативних утицаја и искушења којима су континуирано изложена. Отуд и питање одговорности друштва у коме живимо,

 - Валентина Милачић.

Књижевни ЕСНАФ 02.05.2025. 
Разговарала: Неда Гаврић - Бања Лука
Технички уредио: Илија Шаула 

Добитница сте Плакете Града Лакташи за остварене резултате у области обрзовања и културе- поетско стваралаштво и васпитно образовни рад. Како мислите да ће ова награда утицати на вашу даљу каријеру ?

Плакета Града Лакташи ми је додијељена за досадашње резултате из области поетског стваралаштва и васпитно-образовног рада. Бројна су моја постигнућа  на  основу којих је и садржај овако дефинисан, али  и јединствен.

Светосавска награда  Министарства просвјете и културе Републике Српске ми је прије три године додијељена  за укупна постигнућа, а не само за једну годину како је уобичајено. На неки начин , може се повући паралела између ове двије награде. Посвећеност понекад доноси овоземаљске награде и унапређење, али то није правило.

"Печат вароши сремскокарловачке" добили сте за књигу “Пјесма на жици”. Да ли сматрате да су књижевне награде важне за промоцију поезије у друштву?

Важно  је да се пјесме објављују у часописима, зборницима, антологијама јер су на тај начин примјећене и читане. Уопштено, пјесме и књиге поезије стижу до читалаца, али  и  институција које награђују. Књижевне награде јесу важне, али нису пресудне.  Шеста књига поезије „Пјесма на жици“ је постала дио стражиловског духовног крајолика. Након „Стражилова“, ово је друга књижевна награда Бранковог кола на коју сам веома поносна.

Учесница сте многих међународних књижевних фестивала, каква су ваша искуства? Колико је за вас важно да се представљате на књижевним конкурсима и фестивалима?

Књижевне манифестације су прилике за презентацију поезије, како своје тако и других учесника. Сусрети са пјесницима су оазе у којима се  стихови међусобно  размјењују као капи воде. Увијек ме обрадује позив да будем учесник књижевног дружења.

Шта мислите о важности умрежавања међу писцима и песницима на међународној сцени?

Поједине међународне књижевне манифестације су затвореног типа, предодређене само за поједине или неколицину пјесника који су дежурни учесници истих.  Са друге стране, има и књижевних манифестација које се из године у годину унапређују, новим садржајима и учесницима.

Тамо гдје је интерес – ту нема  умјетности.

Шта сматрате кључним елементима у образовању деце предшколског узраста?

Сви аспекти дјечјег развоја требају бити подједнако заступљени како у предшколском програму - теорији тако и  у предшколским установама- у пракси. Уважавање компетенција треба бити неупитно и вредновано јер све што не припада компетенцијама – негативно утиче на васпитнообразовни процес, схватање значаја предшколског система као прве степенице у васпитнообразовном систему једног друштва које не смије бити формалност. У том случају, дјеца испаштају у сваком смислу. Треба заштитити дјецу од негативних утицаја и искушења којима су континуирано изложена. Отуд и питање одговорности друштва у коме живимо.

Можете ли нам рећи више о темама и порукама које се налазе у вашој новој књизи "Драмски текстови за дјецу предшколског узраста"?

Ова књига је објављена у едицији „Приручници“  Института за дечју књижевност из Београда. Садржи седам текстова, презентацију о осмишљавању представа за дјецу и фотографије институција и којима сам одржала презентацију.

Драмски текстови су прилагођени тако да их изводе дјеца предшколског узраста, али се могу примјенити и у нижим разредима основне школе. Идеја о приручнику је подстакнута презентацијом која садржи  кораке за одрасле у припреми представе ( избор  текста , избор музике, оријентација у простору и важни сегменти у реализацији представе).

Како сте приступили писању драмских текстова у поређењу с вашим књигама поезије?

У васпитнообразовном раду, кроз све аспекте развоја, ја сам употребљавала драмски метод. О томе сам недавно говорила кад сам гостовала на Филозофском факултету у Бањалуци, гдје сам одржала презентацију и даровала студентима примјерке Приручника. Поезија и ја се пратимо од дјетињства, она је постала начин мог размишљања и могућих путева дјеловања у васпитнообразовном раду  приближавањем дјечијем свијету,  разумијевањем, подршком и подстицањем.

Да ли сте имали прилику да тестирате своје драмске текстове с децом? Ако јесте, какве су реакције биле?

Неколико реченица из рецензије Светозара Богојевића о мом начину рада и драмским текстовима слиједи као одговор на ово питање.

"...Деца нам, наиме, долазе из будућности, па тако и кажемо: она су наша будућност. Али не смемо заборавити прошло, јер деца, као будуће – треба да се утемеље у прошлом. Од тог утемељења зависи да ли ће бити личности или ће живети живот под маском. Валентина Милачић је препознала најбољи начин за то утемељење, онај заснован на поиетичком односу према стварности. Кроз стих, музику, игроказ, драмску активност – једном речју кроз уметност и игру, поиетичким односом према стварности, најпоузданије, од постојања стремимо ка постајању, а оно је у својој прецесуалности најочигледније видљиво у игри као водећој активности предшколског детета..."

Како видите тренутну књижевну сцену у Републици Српској?

Књижевној сцени у Републици Српској недостају идеје које воде у правцу уважавања  и сарадње.

На који начин планирате промоцију нове књиге? Да ли имате посебне идеје или догађаје у плану?

Промоција књиге „Пјесма на жици“ је планирана да се одржи у Банском двору у Бањалуци, у уторак 13. маја у 19 часова. Сваку промоцију књиге осмислим и никад није иста. И овај пут ће бити тако, ако Бог да и срећа јуначка.

На промоцији ће о књизи говорити рецензент Мирко Вуковић, а ја ћу стиховима приближити књигу. Музички учесници: Исак Радусин (вокал), Оља Бабић (вокал), Стефан Лопандић (клавир) и Наташа Ђаковић ( виолина).

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: