О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


КАНАДА - МОЈА ДРУГА ДОМОВИНА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


КАНАДА - МОЈА ДРУГА ДОМОВИНА


Др СИМО ЈЕЛАЧА



Географски појмови


Канада је географски друга по величини земља на свету, величине 9,984.670 км2, док је Русија прва, величине 17,098.142 км2, а Кина је трећа 9,596.961 км2.
Водених површина на територији Канаде има 8,92 %, а земљане 91,08%. Канада се сувоземно граничи једино са Сједињеним Америчким Државама, на дужини од 8.892 км, док је дужина обала Канаде 243.042 км. Ради поређења руске обале дугачке су 37.652 км, а кинеске 14.500 км. Највиши планински врх Канаде је Маунт Логан (Mount Logan) 5.959 м. Најдужа река је МекКензи (MacKenzie) 4.241 км. Највеће језеро је Греит Бер Леик (Great Bear Lake) 31.153 км2, а најдубље је Греит Слеив Леик (Great Slave Lake) 614 м.
Канада је окружена са три океана, Атлантик (Atlantic), Пацифик (Pacific) и Северни Ледени Океан (Arctic Ocean). Терен Канаде је претежно планински на западу, брдовит на југо-истоку и истоку, а равничарски у околини великих језера и Прерије. Прерија обухвата делове провинција Алберта, Саскачеван и Манитоба. Део Канаде, Арктик (Arctic), састављено је од перма-фрост (permafrost) земљишта, на коме је отежана градња, а пољопривреда практично немогућа. Планински делови Кордиљера претежно се протежу кроз Бритиш Колумбију. Канада, званично има преко два милиона језера, а укључујући и она сасвим мала, постоје иформације да их има укупно око три милиона, што је укупно више него у остатку целог света. Од тих два милиона језера 563 су већа од 100 км2.
На северу Канаде претежно је тундра. Марин-еко (Marineco system) системи су Атлантски, Пацифички и Арктички. Површински највећи је арктички , око 1,500.000 км2.
У Канади живи око 200 врста животиња, сисара, преко 460 врста птица, преко 40 врста рептила и преко 1200 врста риба. Канада такође има преко 17.000 регистрованих врста биљака. (дрвеће, цвеће, чајеви, пољопривредне културе и друге врсте флоре). Приближно половина канадске територије покривена је шумама. Канада је природно прелепа земља, која обилује водама, цвећем, шумама и свим даровима природе, које Канађани желе и знају да чувају.



О Канађанима


Канада сада има ико 41,5 милиона становника, Русија 146,2 милиона, а Кина 1,409 милијарди. Прилив имиграната у Канаду је међу највећима у свету, због чувеног канадског гостопримства, равноправног према свим добронамерним нацијама света. Прираст сада износи чак 21%, што је заиста врхунско. Канада је мирољубива земља, различита по много чему.У Канади живи преко 100 нација, које претежно одржавају свој језик и културу, што чини Канаду једном од културно најбогатијом земљом света. Готово све нације имају своје ресторане, са својим специјалитетима, па многи грађани радо одлазе у њих да би их испробали. Иначе, Канађани доста једу пицу, а многи су љубитељи италијанске и кинеске хране. Где год се дешавају ратови, Канада је међу првим земљама која шаље своју помоћ и ставља се у заштиту датог становништва.
Канада има десет провинција и три територије. То су: Алберта (AB), Бритиш Колумбија (BC), Манитоба (MB), Њу Брунсвиk (NB), Њуфаундленд и Лабрадор (NL), Нова Скоша (NS), Нунавут (NU), Онтарио (ON), Принц Едвард Ајленд (PE), Квebek (QC), Саскачеван (SK), Нордвестерн Територи (NT) и Јукон Територи (YT).



Државно уређење


Политички систем у Канади функционише у оквиру парламентарне демократије и федералног система парламентарне владе. Канада је конституционална монархија, где је краљ / краљица, монарх, церемонијални поглавар државе. Практично, извршним органима, министрима (Кабинет) дато је право управљања да делују као извршни органи, на челу са Председником владе (Prime Minister) и одговорни су демократски изабраном Доњем дому (House of Commons).
У Канади постоји пет политичких званичних партија;
  1. Либерална партија, вођа партије и Председник владе (Prime Minister), сада је Марк Карни (Mark Carney).
  2. Конзервативна партија, вођа Pierre Poilievre, званична опозиција.
  3. Блок Квебеко партија, вођа Yves-Francois Blanchet.
  4. Нова демократска партија, вођа Yagment Singh.
  5. Грин партија, вође Elizabeth May и Jonathan Pedneault.
Структура канадске владе оригинално је успостављена по Британском Парламенту, по Британско-Америчком Акту из 1867 године (сада; Constitution Act 1867). Генерални Представник Канадске монархије сада је Гувернер Mary Simon, a краљ је Charles III. Главни град Канаде, са седиштем федералне владе, је Ottawa (1,1 милиона становника).
Полиција Канаде првенствено служи за заштиту грађана. Врло често дешавају се разни нереди на улицама, претежно ноћу, улична убиства, а и током дана, сабраћајне незгоде и слично, где полиција интервенише, често жртвујући и своје животе. Дешавају се случајеви када судство доноси пресуде, да немају довољно доказа и доносе погрешне пресуде, па неки неправедно осуђени грађани одлеже у затворима и више година, а касније, током поновних пресуда бивају ослобођени и надокнађени великим накнадама. У Америци је законски дозвољена слободна продаја оружја, па то улични криминалци купују и уносе у Канаду, остварујући себи велике приходе, изазивају криминал.



Привреда Канаде


Једна од најјачих индустријских грана у Канади је Електроиндустрија, где првенствено долази у обзир хидро-електрични систем, који снабдева 59,3 % потрошача, индустријских и домаћинстава. Као значајан произвођач електричне енергије Канада је има доста и за извоз. Остале јаче индустријске гране су нафта и природни гас, те угаљ, и ураниум, као енергенти. Обновљиви енергенти (соларна енергија и енергија ветра) су све више у примени. Нафте и природног гаса Канада има доста, такође чак и за извоз. Веома су јаке гране компјутерсих технологија, највише концентрисане у Ванкуверу и Отави. И Монтреал је значајан индустријски центар, са добрим истраживачким центрима у доменима инжењерства. У Канади ради окоо 20.000 запослених у истраживачким центрима, који остварују око 35 билиона долара годишњих прихода. Фармацеутска индустрија Канаде прилично је добро развијена и остварује значајне приходе. У фармацеутској индустрији јака су научна истраживања. Доста запослених је у аутоиндустрији, која је међусобно зависна од америчке аутоиндустрије. Обострано, аутоиндустрија Канаде и Америке и једни и други и увозе и извозе аутомобиле и делове аутомобила, једни другима.
Пољопривреда Канаде је на доста високом нивоу развоја. У Канади се гаје многа поврћа и воћа, а уз то на високом развојном нивоу је сточарство. И у пољопривредној производњи и гајењу сточарства забрањена је употреба хормона и хемијских средстава, па су месни производи најбољег квалитета. Канада производи здраву храну, а у свету је позната као произвођач пшенице најбољег квалитета, коју Канада извози у многе земље, као компоненту за поправке квалитета локалних пшеница. Познате су сорте пшеница у Канади: Hard Red Spring (CHRS) и Western Durum (CWCD). Пролетње сорте пшеница (Spring) котисте се за производњу хлеба, а дурум, тврде пшенице, за производњу макарона. Поред квалитетних пшеница, које се претежно гаје у Прерији, Канада производи раж, јечам, овас, канолу, сунокрет и још неке. Канада има веома велики улов лобстера, који извози у 80 земаља, од чега остварује приход од око 14.8 билиона долара. Такође, Канада је у свету чувена по производњи мејпл’ сирупа (Maple syrup), око 70% од укупне светске производње. Но, и поред сопствене производње Канада увози претежно јужно воће, кафу и намирнице које се не могу гајити у Канади, због локалних климатских услова. Значајна је чињеница да Канада форсира производњу здраве хране.
У Канади, као и у другим капиталистичким земљама дозвољени су штрајкови. Отуда сви синдикати готово сваке, или бар сваке тређе године, организују штрајкове, захтевајући повећања зарада и бенефиције осигурања, али тиме најчешће чине штету другим службама, са којима се пословно додирују. Чак се штрајкови одржавају и у школама, на који начин доносе штету деци.
За нас, досељенике из Европе, а можда и друге, телевизијски програми су чудни. Поред уобичајених вести и културних програма, премного имају реклама, које су најчешће, можда и 90%, непријатне за гледање и не приказују потрошачима корисне информације, већ их само наводе да памте измишљене трикове. Слично је и са локалним новинама, које сам престао да узимам јер не доносе ништа што мене може интересовати.
Партијски представници се сада надмећу ко ће више и бољих кућа предложити за изградњу. Суочени са глобалним загревањем Земље, у Канади се сада свакога лета дешавају шумски пожари, који захватају све шумовите пределе, има их на стотине, а уређаји за гашење нису довољно ефикасни, па земља трпи огромне штете. Влада сваке године обећава ‘’Индигеноус’’ народима разне повластице, а мање их извршава него што им је обећано. Претежно већи број Канађана инсистира за људским правима, а ретко ко истиче своје обавезе. Канада има армију, која повремено ускаче у помоћ када се дешавају незгоде, снежни наноси и сличне ситуације. Армија је и зато да у критичним ситуацијама помаже грађанима. Најбоље би било да је нема ни једна земља света, и да нема ратова. Временске прогнозе у Канади су веома добре, и функционишу према приказима. Канадске теретне железнице и пруге су већ доста застареле и дотрајале, те врло често теретни возови, који преносе хемикалије и горива, искачу из шина. Струјни далеководи, зими услед леда, често трпе штете. Када у Канади пада снег, градске службе раде изванредно добро. Током прве ноћи чисте се главне саобраћајнице, а одмах затим и све остале улице. Школски аутобуси су доста редовни и сигурни за превоз деце у школе. А када се унапред најаве ледене кише и очекује поледица, школски аутобуси најчешће не раде, а родитељи се обавештавају да сами превозе своју децу, ако желе.
Продавнице за снабдевање становништва живорним намирницама су обично добро снабдевене, само у појединим регионима су доста удаљене за пензионере, којима је потребно пешачење, па се искључиво морају користити кола. А сви знамо, да су нам повремено неопходне ситнице, за које би најрадије ишли шетајући.



Туризам Канаде


Туризам у Канади је један од битних привредних грана, како домаћи, тако и инострани, који одржава запосленост и стални приход за опстанак. Познатији туристички центри налазе се у Торонту, Монтреалу, Отави, Ванкуверу, Калгарију, Ниагара фолсу, Вистлеру, Оканагену, то јест у свим већим центрима. Разумљиво, у тим центрима функционише и интернационални саобраћај. Од авио-компанија у првом реду су ‘’Аир Канада’’ (Air Canada), ‘’Вестџет’’ (WestJet) и неколико других, релативно мањих. Такође и аутобуски, међународни, саобраћај доста добро функционише. Статистички подаци показују да је Канада остварила размену у броју страних туриста 2023 године од 27,2 милиона, који су оставили приход од око 12,6 билиона долара. Туристи годишње доносе Канади приход од 1% од укупног GDP. Те године путовало је 25,693.000 Канађана у Америку, 1,534.000 у Мексико, 723.000 у Француску, 708.000 у Доминиканску Републику, 508.000 у Енглеску, итд. Инострани туристи већину трошкова троше на смештаје, а домаћи троше већину на исхрану. Канада је природно прелепа земља, са безбррој језера, паркова, планина и свега где туристи могу да уживају и доста ствари науче.



Здравствени систем


Канада има универзални јавни здравствени систем, познак као “Healthcare”. Сви грађани перманентног статуса имају приступ болницама и лекарским установама, где не морају плаћати директно за услуге. Универзално покриће подразумева осигураним станоницима да имају покриће за осигуране медицинске услуге. Хелткер Канаде покривен је према документу ‘’Canada Health Act 1984’’. Грађани купују здравствено осигурање, свако према својим могућностима, који обухватају лекарске прегледе, лекове, третмане у болницама и слично.
Пензионери који немају здравствена осигурања, имају бесплатне лекарске прегледе, све основне лекове (неке лекове доплаћују), прегледе код специјалиста, третмане у болницама, терапеутске услуге и слично. Наука свакодневно наглашава колико је шећер у храни штетан, а произвођачи га и даље користе у прекомерним количинама, ваљда због цене.



Универзитети у Канади


Канада има преко 100 универзитета, на којима су заступљени енглески и француски језици. Већина универзитета на којима је заступљен француски језик су лоцирани у Квебеку, мада су неки и од тих универзитета двојезични. На свим канадским универзитетима годишње студира око 1,8 милиона студената. 95% универзитета имају студентске смештаје за стални боравак током школских година.
Већи и признатији универзитети у Канади су следећи:
Универзитет Место Број студената
Метрополитен Универз. Торонто 33.300
Карлтон Универзитет Отава 23.300
Конкордиа Универзитет Монтреал 28.340
Универитет Алберта Калгари 40.130
Унив. Бритиш Кплумб. Колона 52.370
Универзитет Манитоба Виннипег 25.840
Торонто Универзитет Торонто 89.400
Отава Универзитет Отава 41.400
Универзитет Мк Гилл Монтреал 32.200

У овој табели наведени су само неки од познатих универзитета, а на интернету могуће је пронаћи информације за све канадске универзитете. У Канади има и неколико приватних универзитета, на којима су заступљена инжењерства, права и медицина. Торонто универзитет се убраја међу најбоље на свету, на броју је 17, а други иза њега је Универзитет Бритиш Колумбија. Јаче заступљене дисциплине студирања на канадским универзитетима су Иновације у доменима живота и биопроизводње, инжењерства, компјутерске науке, информационе технологије, медицинске науке и средства, финансије, пословно руковођење и психологија. У доменима биотехнологије најјачи је Ванкувер, а следи Отава. У Ванкуверу се изучава око 70 биотехнологија, што раде 2.600 запослених.

Спорт


У Канади су веома популарни и заступљени спортови: Безбол; амерички фудбал; тенис; кошарка, хокеј и још неки, мањег обима. У кошарци многи Канађани играју у америчким клубовима. Непријатно је гледати кошаркашке сусрете Торонто Рапторса, јединог канадског професиналног тима, са било којим америчким клубом, док америчке судије, сви без изузетка, навијају за Американце и неправедно кажњавају Канађане. Познаници су нам причали да Канађани уживају гледајући хокеј, док се играчи туку. То им је дозвољено у домаћим сусретима, а у међународним сусретима није дозвољена туча.

Примедба

Мишљења истакнута у тексту, искључиво су ауторова.
Отава, Април 2025 С.Ј.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"