О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ХОДОЧАСНИЦЕ

Александра Грозданић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

 

Ходочаснице


 
    Негде, око поднева, пријатељица је јавила госпођи Р, да оближња туристичка агенција, ускоро, организује лепо поклоничко путовање, ка једном од највећих духовних светилишта, на том простору. Могле би, сматрала  је, да мало „изађу из куће“, и да се притом „разоноде“ ― полазак је сигуран, а и време ће их, ваљда, послужити.
    Госпође нису биле раде да клече, и да се клањају пред светим моштима, целивају иконе, или упражњавају било шта од уобичајене верске рутине. Сваки вид оваквог понашања сматрале су за одвећ екстремно ―   угрожавајуће по физичко здравље, и осетљиву самодопадљивост, која се често бранила трњем.  Богу ће бити драго што уопште иду, мислиле су ове две даме, изузетне, међу покривеним женама и простом паством, која је на пут пошла због неке своје муке са којом не уме, или не може да се носи.
 

*

 
    И, већ негде на првом стајалишту, када је досадна киша почела да добује  по стаклима аутобуса, оне зажалише што су кренуле, али, било је доцкан да се нешто предузме. Дечак на седишту испред њиховог, повремено би узвикивао, гласно и неразумљиво, што је овим госпођама, очигледно,  реметило мир, чинећи им се, вероватно, као некакав урлик...  У ствари ―  био је то вапај. Свеједно, обе су, да би се одбраниле, ставиле слушалице и затвориле очи, како не би гледале, ни слушале то испред, јер Бог је створио живот који мора бити леп, и оне ће му кад стигну горе, у Светињу, куртоазно захвалити ― и на летовањима, и на зимовањима, и на лепим ципелама и ташнама ― разуме се... Па онда, на добростојећем мужу, здравој и разборитој деци, која су се паметно поставила у овом прагматичном свету, определивши се за живот далеко, чак, и од предворја ове балканске калварије. Ето, Бог је ове рационалне кораке разумео, и штедро их је наградио ― расуђивале су.
 

*

 
    Када је, после многобројних кривина, аутобус, као рањена звер, успео да се довуче уз литицу и сакрије испод облака и планинског масива, било је сасвим јасно да је овај авантуристички чин потпун промашај, и да су се ходочаснице, исто тако, Богу могле обратити, и из својих кола, или ђакузија,  при чему би ова ригидна форма остала препуштена егзибицијама карикатуралног плебса, који је у том тренутку, изувши се, босоног бауљао до врха Светиње.
    Ех светина, не разуме...  превртале су очима, горде и арогантне,  гледајући са ниподаштавањем шарени скуп разнобојног цвећа, које се стицајем околности нашло у истој вази. И мирисало баш, по Божијој вољи.
                                                       

*

 
    Са гађењем посматрајући своје ствари на кревету манастирског конака Р. је једва од беса задржавала сузе, и вероватно би бризнула у плач, да није била превише уморна. Сва та тела, јефтина обућа, испаравање влажне гардеробе, мирис тамјана и зноја... Тонући у сан, у хладном и неудобном кревету, питала се зашто ни данас није видела Бога, тамо горе, док је трајала Литургија ― где су га многи видели. Нема везе, нагло се пренула, вративши се у чулни свет, на тезгама поред храма купила је доста сувенира, толико није донела ни са прошлогодишњег летовања у Египту.
                                                       

*

 
    Сутрадан, у аутобусу, док су ходочаснице гледале своје слике из локалног ресторана, дечак je заћутао. Повремено, на његовом лицу појавио би се блажени осмех.
 
 


 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"