детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

БАРОК

Барокна уметност захвата XVII и прве деценије XVIII века. Географски обухвата целу Европу и Латинску Америку. Облици Барока различити су од земље до земље. Узроци тих разлика су историјске природе. Барок је рођен у Риму, почетком XVII века. Барок је био нека врста моде. Ширећи се из Италије у неким земљама постојао је као национална уметност. У сликарству барока познати су Рубенс, Рембрант, Веласкез. Они су надмашили своје првобитне узоре. Једна од одлика барока је његова неодређеност. Барокни уметници су се проглашавали наследницима ренесансе и прихватили њихова правила.

АРХИТЕКТУРА

Барокна архитектура је раширена по целој Европи и Латинској Америци. По појединим државама постоје извесне разлике. Разлике од ренесансне архитектуре су што код барокних цркава средишни део прочеља има елегантан полукружни портал. Барок још увек задржава стубове, лукове, забате и фризове. На фасади забати или горњи делови прозора и врата су у облику троугла или кружног лука. У барокном стилу грађене су цркве и палате. За барок су карактеристичне елипса или шеме из геометријских слика. Италијан Францеско Кастелли-Борромини пројектовао је зидове конкавне и конвексне, а никако праве. Посезало се за сложеношћу, одбацивањем једноставности. У бароку је преовладавао модел кривуља. Бернини је предлагао и таласасте стубове. Тежња барокне архитектуре била је да се досегне бесконачна димензија, што се достиже игром светла. Када је зграда јединствен блок, тада је битно прочеље, а спратови изнад и испод на прочељу су важнији од бочних просторија. Контрасти се изражавају помоћу светлости. Светлост другачије делује на опекама од мермерских зидова. Немачки и аустријски барок надахнут је италијанским и француским. Светла су најбоља када су монохрона. Светло се усресреди на извесне површине, док се друге држе у мраку. Ово се постиже супростављањем јаких избочина и неравних површина зидова. У бароку се готово сви зидови украшавају. Тако се уз пет стилова (тоскански, дорски, јонски, коринтски и композитни) додаје и валовити. Омиљен је и тзв стил ‘’Дивовског’’, чији су стубови високи до два-три спрата. Барокни стил архитектуре проширио се и на улице, тргове и паркове. Школски пример и највиши домет барока у Француској је Версајски дворац, саграђен за краља Луја XIV.

Паркови у Француској, према генијалном архитекти Ле Нотре постали су профит и ремек дела. Версајски парк има у својој средини саграђену краљеву палату. Барок у Шпанији и Португалији пун је украса. Од њих је пренет у Јужну . Америку. Урбанисти барока су тај стил користили за планирање градова. У градовима су планирали простране тргове, споменике, цркве, палате, фонтане, а то све повезивали са правим и дугачким авенијама. Галерије су планиране са украшеним ходницима, у које су стављали познате скулптуре и слике.

СЛИКАРСТВО

 Најомиљенија тема барокног сликарства је илузионистичко украшавање зидова. Барокни слкари користе црквене зидове или таванице као простране сцене. Барокна обележја су грандиозност, покрет, техничка вештина и илузија. Сједињавајући све ове особине барока величанственост, театралност, разиграност, тежњу за приказивањем бесконачног као и владање техником илузионистичке слике се разликују по описима живота светаца, историји династија, легенде о херојима и приче о митолошким личностима. У току барока нарочито је развијено сликарство на платну. Присутне су светлост и сенке. Италијан Каравеђо је означио почетак нове епохе у сликарству. Пре њега сликарство је достигло савршено тачно приказивање природе, а Каравеђо је почео трагање које је одговарало времену. Његове слике приказују кршне људе из народа, крчмаре и коцкаре, што отступа од аристократије. Светлост је распоређена местимично, а не равномерно, што одговара духу епохе. Рубенсове слике представљају раскош људскога тела. Фламанци су ствирили сликарски род верног приказивања стварности. Ова уметност сликара уљаним бојама на платну, у којој су истакнути Рубенс и Рембрант, је бујно, декоративно и пуно енергије. Рубенсов ученик Антхон Ван Дајк специјализирао је портрете и био веома успешан у томе. Рембрант је највећи холандски сликар. Шпанско барокно сликарство надахнуто је  каравађовим начином коришћења светлости. Врхунац се достиже у делима     Веласкеза.

СКУЛПТУРА                                                                            

Скулптура барока нема много и нису значајне. Барокна дела у домену скулптуре намењена су украшавању, допуњавању архитектури. Нижи зидови користе се за постављање фигура у уједначеним размацима. У Аустрији и Немачкој рађене су женске фигуре ‘’Каријатиде’’ и мушке ‘’Атланти’’ и све су спајане са архитектонским делима на мостовима. Тако се скулптура уклапала у грађевине. Уз то, барокне скулптуре ишле су уз гробнице, олтаре, споменике славних личности и слично. Скулптуре људи приказиване су као да су у позориштима . Те скулптуре биле су технички савршене, као ухваћене у покрету. Људска тела била су много виткија него у ренесанси. Фигуре су се увек приказивале у покрету. Доста дела барока налази се у фонтанама и као украси степеништа, у галеријама, салама, црквама, у сваком ентеријеру. Тако је барок доживео свој тријумф.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: