 | Жељко Сулавер | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Јутро к'о дрво безлисто
на вјетру усна распукла,
пред нама дан се разлист’о
под јастук ноћ се завукла.
Испари мјесец исцјеђен
куљају безвод извори
мразовит прозор преблијеђен
примакнем образ, ти гориш.
Посуди мрву те ватре
додиром пламен распи
нека се цвокот затре,
пољупцима ме обаспи
па кад ме пробуде на трен
поново с тобом да заспим.
