О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Издања


ОКАМЕЊЕНИ ТРЕНУТАК

Зорица Аћимовић

поезија, 2009.


ЕПОПЕЈА ЉУБАВНОГ СТРАДАЛАШТВА

Поезија Зорице Аћимовић, испјевана књигом Окамењени тренутак, је мелем за рањену душу. Кроз пјесму и поетско приповједање, она драматизује једну читаву епопеју љубавног страдалаштва. Без формалистичких манира и норми, али врло увјерљиво, шекспировски, приказује судбину несретне љубави. Кристално избру-шеним стиховима употпуњује се слика унутрашњег немира, порив за пјевом и нагон за истицањем нити судбине која пјесникињи потплиће ум, а читаоцу ствара визуeлни дојам љубљене и остављене нимфе док испјевава своју музу.
Пјесничка артикулација код Зорице Аћимовић јасно показује опчињеност поезијом кроз коју вјерно осликава своју душу прободену бодежом судбине. Поглед у не-извјесност Аћимовићеву не наводи на размишљања о напуштању и одрицању душе у пламену. Она своју чежњу претвара у наду. Жаљење у стремљење. Љубав поклања Анђелу свјесна да је њен нестварни чувар, ипак, поред ње. Надања која долазе кроз машту вјешто покушава преточити у збиљу. Њен сан није у дубоком нивоу свијести већ у додиру са стварности, у мик-рокосми буђења. Из тог додира проистиче свјетлост преточена у метафору живота. Пјеснички занос који са дна понора хрли висинама, али у том недогледу задире у поновна понирања да би нам даривао најсложенији стих Зоричиног магновања.
У моментима ведрине и расположења, Аћимовићева, свеједно, пронађе свој облак за кишу, из кога лију стихови блажени и њежни, без осуде, без сујете и без мржње. Суза која створи горак окус брзо се осуши. Примјетно је да се код пјесникиње у дну душе спонтано рађају радости.
Окамењени тренутак се исплатио испјевати, јер је тренутак који сви имамо у животу, али га не знамо вјерно пресликати и осјенчити умјетничким вредностима као Зорица. Тренутак је укоричено вријеме, као раз-гледница која нам осликава стварност заустављеног момента у неком поднебљу и неком прошлом времену. Пјесникиња нам је тренутак из себе источила изразима осјећања у дивну поезију, зауставила га, окаменила за вјечност. Зоричин Тренутак је саздан од најчвршћег и најдосљеднијег материјала. У жижи њене свијести доми-нира истина испреплетена судбином. Окаменити истину највећи је дар човјечности и потврда постању.
Све Зоричине пјесме припадају једном циклусу: Љу-бав. Ако бисмо дјелили и разврставали љубав, вјерујем да би је бољело. Тако би бољело и пјесме Окамењеног тренутка док бисмо их сјецкали по неким циклусима. Пјеcме, у овој збирци које су, посвећене Мирославу Антићу, такође, спадају у љубавну антологију. Не знам ни сам гдје бих Антића другачије могао сврстати. Да га одвојим од љубави и њега би бољело, а њему као пјес-ничкој љубавној чаролији не смијемо нанијети никакав бол. Зорица се затекла у моменту нељубљена, у потрази за еликсиром младости. Кад је наишла на Антићеве сузе, њене су јој постале подношљиве. Увидјела је да их зна и може умјетнички уобличити и приказати у својој поезији као пјесничку вриједност која ни читаоца неће оставити равнодушним.
Рјешења која су задовољила функцију естетског у Зоричиној поезији произашла су из њеног пјесничког та-лента. Приказујући свој унутрашњи и вањски свијет није посегла за пјесничком литералном фикцијом већ га је приказала сопственом стварношћу преобликовану у умјетнички израз. Сва приказана осјећања су несумњиво плод њене душе, а не само искра пјесничког стваралач-ког заноса.
Не смијемо заобићи богатство ријечи исказаних код пјесникиње. Њена пјесничка композиција састављена је од стандардног говора обогаћеног епитетима и ненамет-љивом метафором. Ако проникнемо у форму, уочићемо слободни приступ пјевању без наметања риме, а ако се ту и тамо појави, у сврси је очувања приповједачког духа, оног који би задовољио и мелодијски у музичком ритму.
Књигу Окамењени тренутак нисам испуштао из руку док нисам дочитао крај. Просто ме пјесникиња заковала за своје пјевање. Понијела ме њена изричитост, снажно, у свим дијеловима књиге. Као да сам уживао у занимљивој позоришној представи, којој су све споредне улоге подређене главном јунаку, који на крају себе жртвује божанству за њихово спасење. Овакве представе се не појављују често, можда је сценариј за једну од њих управо у садржају ове поезије.
Након ишчитавања Окамењеног тренутка, с правом, од Аћимовићеве очекујемо нова умјетничка дјела. Било би занимљиво видјети њен покушај у прози, јер се кроз ову поезију најављује и зрео приповједач. У поезији, нема сумње, ако би премостила поглед даље од маргина свог живота, вјерујем да би слушали веселију музу. Ако би се судбина поиграла и повратила сјећања на „врх Доситејеве“, сигуран сам да бисмо читали и стихове среће оковане у срцима двоје људи које ће вјечно везати непроживљена љубав.
Поезија која дотиче танана осјећања читаоца сматра се најблаженијом и најсензибилнијом душевном храном. Читајући поезију Зорице Аћимовић, искрено јој се захва-љујем на таквим осјећајима.

Илија Шаула
ОКАМЕЊЕНИ ТРЕНУТАК
Песме, прво издање, Ужице, 2009;
рецензенти: Илија Шаула и Иван Ршумовић;
технички уредник: Данило Марић;
слика на корицама: Богдан Мишчевић;
дизајн корица: Данило Марић;
лектура и коректура: Илија Шаула;
издавачи: Kњижевна радионица Кордун, Вест Честер, ПА, САД
"Графичар", Ужице, Србија.
страна: 200; димензије: 20цм; тираж: 500;

Веза са аутoром:
zoricaacimovic@hotmail.com


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"