Из неког разлога, један од најважнијих музичара југословенског Новог таласа, Бранимир Џони Штулић тема је чак три сајамска издања – једно се појавило уочи Сајма књига, а два су на штандове и промоције стигла право из штампарије. Пише: Јелена Тасић Лагуна је објавила прву од три најављене књиге Ивана Ивачковића о Штулићу и његовој групи Азра, са насловом једног од њених албума Између крајности. Књижара Златно руно Снежане Ранковић на Сајму је представила репринт фото-монографије из 1995. Бранимир Џони Штулић из објектива Каменка Пајића и са текстом Душана Весића. Службени гласник је издавач прве докторске дисертација на свету са тумачењима Штулићевих песама, која је недавно одбрањена у Новом Саду. По Сајму се прича да то није крај нове издавачке продукције о, како би Петар Јањатовић рекао, „једном од највећих мистичара домаће рок сцене“, али нико не зна прецизно о чему се ради. „Да ли је случајно то што се ове године сви баве Џонијем Штулићем? Мислим да се у питању налази и одговор. То је стицај околности. Не верујем да постоји неки посебан разлог“, каже за Данас Иван Ивачковић, који се слаже да је један од разлога за често преиспитивање јунака Новог таласа, не само генерацијска припадност аутора, него и чињеница да се код нас у музици после тога више ништа значајно није догодило. Ивачковић наглашава да припада генерацији која је одрастала и сазревала уз Азру и Џонија Штулића и то у њиховом најбољем периоду – златним данима који почињу изласком њиховог првог сингла са песмом Балкан, а завршавају се са албумом Криво срастање. „Сингл је обављен 1979, а албум 1983. Све што је између тога јесте златан период Азре – албуми Сунчана страна улице, Филигрански плочници, Равно до дна“, Кад фазани лете и Криво срастање, као последњи. Оно што је касније Џони снимао није било ни до колена овоме што сам набројао. Мени су Азра и Џони Штулић важни утолико што су они били лозинка наше генерације, нас који смо били млади у време Азриних најбољих, златних дана, због чега постоји та лична, интимна димензија и наклоност ка Азри. То је оно што је субјективно, а оно што је објективно јесте да су Азра и Штулић, у периоду од 1979. до краја 1983, снимили албуме које многи сматрају најбољим плочама уопште објављеним у југословенској рок музици. Те плоче су положиле све тестове времена, који су најтежи и најнемилосрднији у уметности“, објашњава Ивачковић. Он сматра да је Штулић несумњиво и даље важан и на осталим просторима бивше СФРЈ, али на други начин – „у димензију носталгије зато што та музика подсећа људе на боља времена него што су садашња“. Према Ивачковићевим речима, Штулић је важан и за радознале духом који желе да знају како је то некад било. Он истиче да је „у том смислу, књигу Између крајности наменио и својој генерацији, али и генерацији која је сада млада“. Његов водич кроз Штулићеве и Азрине албуме је анализа дела „највећег генерацијског песника и гласноговорника“, са ексклузивним фотографијама и омотима, али и критика прича о „митовима и заблудама Штулићевог холандског егзила“. Као што је Штулић увек боље звучао уживо на концертима него на студијским албумима, тако је и сајамско представљање фото-монографије о њему унело дух Арзе, док су о новом издању књижаре Златно руно из прве руке говорили његови творци – фото-репортер Каменко Пајић и рок критичар Душан Весић, уз помоћ публике, углавном са Штулићевих свирки не само у Београду него и Темишвару, за који је тада, како се чуло, Србија била Запад. Овим репринт издањем фото-монографије о Штулићу, Каменко Парј је остварио један од својих снова. Фото-материјал је снимљен током последње Штулићеве мини-југословенске турнеје – 1990. у Новом Саду, Београду и Суботици, на којој је свирао са Севдах шатл бендом (Јурица Пађен, Томислав Шојат и Бранко Кнежевић). Каменко Пајић, који већ 20 година живи и ради у Вашингтону, каже да је на овај фото-есеј потрошено 26 ролни филма, а да је Штулић био у улози глумца и режисера. На промоцији није било много речи о самом Штулићу, да се њени учесници не би попут Ивачковића, нашли на друштвеним мрежама са Штулићевим коментарима дужине романа. Ипак, констатовано је да би све што је о овом контроверзном музичару написано током протеклих 40 година стало у књигу од три хиљаде страна. „Чињеница да се књига о Бранимиру Џонију Штулићу нашла у нашој библиотеци Лексис пре свега је последица великог интересовања за његово дело које влада и сада кад се песник и рок музичар повукао у Холандију, а томе ће ево деценије. То је разлог због ког је Службени гласник објавио књигу Златомира Гајића Рок песник Бранимир Џони Штулић. То је заправо прва докторска дисертација на свету која се бави тумачењем Штулићевих раних и позних песама, а са посебним акцентом на политичку, друштвену, економску, али изнад свега културну ситуацију у тадашњој Југославији, која је на неки начин изнедрила ауторе као што је Џони Штулић“, каже за Данас Владимир Рогановић, уредник у Службеном гласнику. Он сматра да ову енциклопедијски обимну монографију од осталих тазе издања о Штулићу издваја научни приступ – „утемељена је на поузданим, научним, архивским изворима, као плод Гајићевог десетогодишњег проучавања“. Рогановић указује да је то заправо и прва објављена докторска дисертација о једном рок песнику. На питање да ли се тиме поново отвара питање о преиспитивању књижевних граница постављено после Нобелове награде Бобу Дилану, Рогановић одговара да је „квалитет – аутентичност и оригиналност, основа која одржава сваку књижевност, била она певана, писана, причана, емитована кроз различите медије“. „Свако да Дилан све то има. Он је уз Битлсе и на неки начин Боувија, један од аутора који је пресудно утицао и на Џонија Штулића. То је у овој књизи веома помно објашњено. Особеност Штулићеве поетике и његовог рок песништва несумњива у односу на све остале ауторе његовог времена. Гајић у овој књизи даје помну анализу свих песама са свих албума Џонија Штулића, било као оснивача и фронтмена групе Азра, било као соло извођача, све до његовог другог и вероватно коначног одласка у Холандију. Гајић уз то даје и увиде у основне појмове који се тичу популарне културе, рокенрола, масовне културе, музике црног човека, музике белог човека, почетка рокенрола на подручју Југославије“, напомиње Рогановић. После свега изреченог и објављеног можда је најприкладније цитирати део текста Душана Весића, који прати репринт фото-монографије о Штулићу. „Ко је уистину Бранимир Џони Штулић? Трубадур? Гласник слободе? Револуционар? Вођа? Месија? Лудак? Преварант? Издајник? Ништа од тога? Све то заједно? Чини ми се да још задуго нико неће поуздано објаснити. Он је човек кога нико не може до краја разумети. Без обзира на сав квантитет, дао је мало, а оставио много. Био је све и био је ништа. Говорио је да не зна шта је рокенрол, а био је један од ретких који су га достигли. Али, да ли је то оно што је он збиља желео? И да ли је то, на крају крајева, уопште важно? Његова прича тек чека да буде испричана“. Изабрана дела Арчибалда Рајса Да је новосадски Прометеј стигао да до Сајма одштампа избор из дела Арчибалда Рајса овај познати швајцарски форензичар, криминолог, хемичар, публициста и истински пријатеља српског народа, који почива на београдском Топчидерском грибљу, док му је срце сахрањено на Кајмакчалану, такође би био међу историјским личностима које су привукле више издавача на овогодишњем београдском базару књиге. Овако су се на Сајму појавила само избрана дела Арчибалда Рајса за која су Завод за уџбенике и Криминалистичко-полицијски универзитет добили Посебно сајамско признаје за допринос у области науке. Издавачи су Рајсова изабрана дела били кандидовали за издавачки подухват године. Реч је о петокњижју са насловима: Рајсови ратни дописи из Србије 1914–1918, О злочину Аустро-угаро-бугаро-Немаца 1914–1918, Визионар модерне полиције, О Србији и Србима и Срби о Рајсу. Портрет једног краља На овом Сајму издавачи су се бавили и првим нововековним краљем Србије Миланом Обреновићем, и то изгледа на основу истих извора. Издавачка кућа ХераЕду објавила је Портрет једног краља Небојше Јовановића. Јовановић је историчар, писац, лексикограф, познат као познавалац дворског живота обе српске династије – Обреновића и Карађорђевића. Портрет једног краља најављен је као целовит увид у биографију краља Милана, укључујући и мање познате детаље забележене у краљевим Мемоарима објављеним 1902. у Цириху. Лагуна, која је 2018. почела да се бави животом краља Милана, у књизи Дејана Михаиловића Подвизи и страдања грофа од Такова, пре овог Сајма објавила је Мемоаре краља Милана, са назнаком да се први пут на српском језику објављује „десет поглавља из живота првог српског краља на основу докумената из краљеве заоставштине“. Реч је о преводу с немачког Душице Милојковић, са предговором Небојше Јовановића, под називом Портрет једног краља. Како се наводи краљева биографија је дело његовог савременика, непознатог немачког аутора с почетка 19. века, који се позива на аутобиографске записе самога краља, а која је објављена 1902, само годину дана после смрти унука Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша. Извор: Данас
