И морао је цвркут да постане лавеж
а цвијет провришти у крик
као и свака тачка монотоније кад скочи на узвик
ил' кичму савије под кривину знака питања
неумитна
давеж
постане
полисидентна
(а) Била сам тако податна
под твојим прстима
срж
исисана
одјек у шупљинама заглављен
(још те по њиховим ходницима дозивам) -
стружем турпијом за нокте
(јер су ми одузели на улазу све оштре предмете)
- Господине Ехо
нитроглицерин под језиком:
Зар си баш морао да прођеш кроз све моје тунеле
као божански Линкеј кроз зидове
познавајући сваки правац и смјер
а приор
а могли смо то да одрадимо обично
или ипак нисмо (?)
Доза -
не и овер
Обожавао си моје слојевито облачење
мајице на бретеле
мој ход препелице
и беспрекорно избријане препоне
пресвлачисе
јошједнаметаморфоза
Врењеје
Вријемеје -
закречење
- Господине Ехо:
Идемо! -
слој по слој
лој по лој
зној по зној
гној по гној
у овој изби -
дебела кућна мухо
да си барем знао
да:
зидови су танки
а ходници уски
не би пролупао
или свеједнако би (?)
