У издању издавачке куће АЛМА Београд, објављена је књига Илије Шауле под насловом Бијег из вјечности, савремена проза. Ово је осма Шаулина књига са којом је надоградио два ранија наслова, Булевар светлости и Мидар и на тај начин остварио трилогију књижевне, филозофске и етичке промисли у свом опусу.
О новом наслову издвајамо критички осврт књижевника Ранка Павловића из Бања Луке.
Нагнух се у прошлост да се напијем дјетињства
Кратке приче, лирски обојени записи и есеји, пјесме у прози, ухваћени тренуци сјећања, чврсто увезани нитима мисли и осјећања, пропламсаји просвјетљења у којима бљесне више запитаност пред неодгонетљивим тајнама бесконачнг трајања у бескрајним просторима космоса него одговор на запитаност човјека који је само свјетлосна честица у Божјој промисли – све то и много више од тога су, само по форми прозне искрице, а по значењским слојевима и мисаоним дубинама комадине исклесане из завичајног камена станца, уврштене у збирку Бијег из вјечности Илије Шауле.
Снови које сањамо будни и заспали, истините приче и легенде о судбинама и усудима предака све до размеђа средњег и новог вијека, живе слике сјећања на дјетињство, страдања кроз историју народа коме припада, трагање за истином која се сваком појединцу на различит начин отвара, то би само у назнакама представљало мотивско-темстски оквир у коме се разлиставају ове Шаулине прозне творевине.
Своје сликовите медаљоне он исписује јасном, проходном реченицом, ријечима које као да је набрао из цвијетњака неке кордунашке читанке коју су писали његови преци и прапреци, а које нису увенуле ни до данашњих дана и које ће сјеме из својих цвјетова оставити и потомству.
Нагнух се у прошлост да се напијем дјетињства. Можда ова реченица, из кратке приче (цртице) Долина сунца, можда више говори од свега што сам горе написао.
Ранко Павловић
