Сиве даљине... Уз дрхтај свијеће
у руци перо житија слаже.
У доба наше мељу и цвијеће.
Мисли се књигом предака блаже.
Истину дубе. Кров манастирски
чува вјекове у тишинама.
Ријечи монашке и ход пастирски
скупљамо данас. Трају у нама.
Да није слова, скривене руке,
давило би нас све што нас стишће.
Разгорјели би нам лажне бруке.
разнијели би нас к'о суво лишће.
Записи давни, те птице бијеле,
носе будућим вјекове цијеле.
