|
|
|
 | Марија Шуковић Вучковић | |
| |
детаљ слике: pixabay.com
Уточиште
Прошлости, опрости ако сметам
само бих да преноћим
цио дан кишни ивицом шетам
гута ме самоћа, морала сам доћи.
Нећу дуго, искрашћу се зором
тихо, да те не реметим
стиснутог грла, језика опорог
али не брани ми да се бар сјетим,
још вечерас, јер сам у болу
да у колијевку срце спустим
крварим, прошлости, твоју дозволу
и онда заувијек ћу да те пустим.
Опрости, блиједа, јер те будим
ово је посљедња ноћ да сам дијете
и упозоравам те, ако полудим
то је од сјете, то је од сјете.
|
