 | Јелица Црногорчевић | |
| |
детаљ слике: antistresvodic.rs
Сјећања која не блиједе
Моје руке на твом врату,
твоје усне на мојим уснама,
док клизи време.
Стапамо се, поглед у поглед,
мисао у мисао, тело у тело,
сада смо једно.
Кажеш:
„Додир твог тијела
уградио бих у она сјећања
која не блиједе.
Покрете кукова имитирао бих
сваки пут кад плешем негдје
у различитим ритмовима,
спорим и брзим,
страсним и њежним.
Мирис твог тијела
сачувао бих у ноздрвама
и понио га са собом,
док те не осјетим поново.“
Преплићу се руке, заплићу се речи,
сударају светови, горе васионе
од наше топлоте, од страсти и љубави.
Ништа не постоји осим нас двоје,
ван свих времена, изван свих граница.
И ништа нам, љубави, не може нико
кад желимо се, ми, оволико.
