|
|
|
ОДАКЛЕ ДОЛАЗИМО, КУДА ИДЕМО?  | Ратко Божовић | |
| |
детаљ слике: pixabay.com
Рецензија уваженог професора Ратка Божовића за нову књигу Рамиза Хаџибеговића, СКУПЉЕНО ОД ЗАБОРАВА,
ОДАКЛЕ ДОЛАЗИМО, КУДА ИДЕМО?
Ажурни критичари и радознали читаоци, који су били у прилици да се сретну са књигом есеја Блиско крају Рамиза Хаџибеговића, дочекаће с радошћу и његово ново дјело јер је оно суштински наставак његовог досадашњег успјешног истраживања нашег традиционалног наслеђа. У њему је видљиво ауторово мисаоно умијеће да са релевантним сазнањима, индивидуалном проживљеношћу, бљеском медитација и стилском љепотом обликује антрополошко, филозофско, етичко и естетичко казивање о вриједностима обичаја, ритуала и манифестација свакодневног живота наших предака и њиховог погледа на свијет. Некад устаљени стил живљења и времешна љествица вриједности у великој мјери су данас на истеку а већ их прати заборав. На то не пристаје аутор овог драгоцјеног бревијара. Њему је неприхватљива њихова смртност, нестајање без остатка, јер је близак увјерењу - кад престанемо да вреднујемо своје исконске вриједности престајемо да цијенимо себе и дјелотворност наше човјечности. Без тога искуства, нећемо знати ни ко смо ни одакле стижемо. Што је најгоре, нећемо моћи остати у себи, ни изаћи из себе. Ако се не схвати шта је било уназад, тешко ће се схватити шта ће да се дешава и унапријед.
И кад је традиција, као данас, пољуљана у својим темељима, било би лакомислено повјеровати да је потпуно превазиђена, да је занемарљива по ономе што је у њој било мудро, добро и лијепо, да не говоримо о њеним несвјесним и архетипским слојевима. Због силовитог убзања и структуралних промјена савремене цивилизације, ниједна ранија епоха није мање знала шта је била њена прошлост. Стога имати такву моћ памћења и такву аналитичност у односу на традицију, као што је има аутор ове књиге, наводи ме на помисао да је он, условно говорећи, стигао до властите дефиниције традиционалних вриједности. Тешко је рећи шта му је било од веће помоћи: појмовна или интимна сазнања, дискурзивни или емотивни утицаји. Поуздана истраживања, доживљаји и сјећања, као наталожена индивидуална искуства, пропуштена су кроз дивна стања осјећајности и не мало носталгије. То аутору није сметало да покаже, као луцидни аналитичар, да у традицији којом се бави није било све добро и прикладно, али и више од тога, да није било ни све лоше и спорно.
Кад се заврши читање овог драгоцјеног списа, призива се опаска Лоренса Дарела: Једно битно питање цвили и јеца ли јеца, дуже од осталих: одакле долазимо, куда идемо? Реализовано есејистичким фрагментима, у дјелу Рамиза Хаџибеговића видљиво је настојање да се „покрије“ цјелина и битност свијета традиције и оствари њено превредновање. Оно припада оним творевинама које су и последња одбрана тог свијета и његовог достојанства.
Проф. Ратко Божовић
|
