детаљ слике: КРК Арт дизајн

СУНЧАНИ КАЛЕНДАР

Др Симо Јелача

ИСТОРИЈАТ

Још је старим Египћанима било познато да се најсјајнија звезда Сиријус појављује на небу па нестаје. Тако је било од постанка и биће до престанка постојања наше планете земље. Са појавом Сиријуса река Нил је плавила, а са њеним нестанком река се повлачила и остављала плодни муљ, чиме је Египћанима доносила плодне жетве. Бројањем дана од једне појаве Сиријуса до друге утврдили су 365 дана и тај период су прогласили годином. Тако је година по Египћанима трајала 365 дана. Током периода од 1460 година уочили су да су закаснили за сунчаном годином пуну годину, од 365 дана и тај период назвали су Сотисов период. Египћани су затим почели да броје дане од једног до наредног појављиваља Сиријуса и прве године су избројали 365 дана. Приликом другог бројања избројали су, такође, 365 дана, као и треће године. Е током бројања четврте године избројали су 366 дана. Тиме су закључили да временски период између два сјаја Сиријуса, година, траје 365¼ дана.

Тек 238-е године, пре нове ере, Египћани су се усудили да реформишу свој дотадашњи календар, усвајањем сваке четврте године за преступну, у трајању од 366 дана. Тај преступни дан прогласили су за свеца Добротворних богова. Усвајање календара са преступном годином 7 Марта 238-е године (пре н.е.), у науци је названо ''Канопски едикт'' по месту Канопу поред Александрије, где је дати календар прихваћен. Према предњему, Египћани су почели да броје године 17 векова пре Христова рођења.

Постоје историјски записи да су Месопотамци почели вођење свог календара још од 3200 година пре н. е., значи чак 15 векова пре Египћана. За Кинезе, легенда каже, да је њихов владар Хуангди изумео календар 2637-е године пре н.е. и да је исти базирао на астрономским мерењима сунчеве путање и месечевих мена. По том календару обична кинеска година траје 12 месеци, а преступна 13 месеци. Грци су званично почели рачунање година од 776 године пре н.е. (од првих Олимпијских игара), а Римљани од 753-е године пре н.е. (од године оснивања Рима).

Дарко Шћекић, у својој књизи ''Сораби – истина о српству од исконе'' наводи да су Срби званично почели да броје године од 5508-е године пре н.е., што значи пре свих осталих народа. Ово се може узети за истинито, на основу веома исцрпних података Др Олге Луковић – Пјановић у њеним књигама ''Срби народ најстарији''. Према том српском календару Цар Душан је прокламовао свој Законик на празник Вазнесења 21 Маја 6857 године, Цар Лазар је погинуо у Косовској битци 6893 године..

Године 46-е пре н.е. у посети Јулиусу Цезару у Риму је боравила египатска краљица Клеопатра ''Афродита Нила'', ''Оживотворена Венера'', ''Нова лепа Јелена'' и како су је све звали због њене изузетне лепоте. У Клеопатриној пратњи налазили су се научници, међу којима Сосиген, који је на захтев Јулиа Цезара израдио календар по узору на египатски, са трајањем године од 365¼ дана, која се дели на 12 месеци. Такође је одређено да Нова година почиње првог Јануара, уместо 25 Марта (према до тада важећем календару од стварања Рима).

СУНЧАНИ КАЛЕНДАР

Прецизним астрономским мерењима утврђено је да дужина светлосне године траје 365.2422 дана, односно краћа је од године по Јулијанском календару за 11 минута и 14 секунди (или 674 секунди) и јулијанској години побегне за пун дан за сваких 128.18991 година (или 128 година, 69 дана, 7 сати, 36 минута и 42 секунде). Папа Грегорије XIII ангажовао je језуитског математичара Кристофера Клавиуса да препоручи нови календар, који више одговара астрономским чињеницама. Тај нови календар ступио је на снагу у Четвртак, 4 Октобра 1582, а следећи дан Петак био је 15 Октобар. Тако је практично изгубљено 10 дана (ти дани не постоје). Овај календар назван је Грегоријански и прихваћен је у целом свету. У време прихватања грегоријанског календара разлика од јулијанског износила је већ 13 дана,. А како календарско кашњење за стварном сунчаном годином износи један дан за сваких 128.18991 година то се исто компензује са вековним преступним годинама. По грегоријанском календару преступне су свака година чији је број дељив са 4, без остатка, као и вековне године чије су прве две цифре дељиве са 4 без остатка (на пример 1600, 2000, 2400, 2800 итд и зову се Секуларне године), док вековне године чије прве две цифре нису дељиве са 4 без остатка нису преступне (на пример 1700, 1800, 2100, 2200 итд). Због временске разлике од 13 дана у погледу израчунавања ''покретних празника'', међу које спада и Ускрс, Код православног света, према одлуци Првог Васељенског сабора у Никеји 325 године нове ере, Ускрс спада у прву Недељу после пролетње равнодневнице и после пуног месеца, а да се при томе не поклапа са јудејском Пасхом. Према томе најранији могући датум Ускрса је 22 Март, а најкаснији 15 Мај. Године 1923 у Цариграду је одржан Свеправославни конгрес, на коме је усвојен пројекат Астрономског календара по нашем професору Др Милутину Миланковићу (1879-1958), кога је управо Српска праvославна црква именовала као свог стручног представника по питању календара на том конгресу. Према Миланковићевом прорачуну трајања сунчане године износи 365 дана, 5 сати, 48 минута и 48 секунди, или 365.24222 дана, што је за две секунде дуже од трајања тзв ''тропске године''. Миланковић је такође одредио правило по коме су преступне године све године чија је цифра дељива са 4 без остатка, изузев секуларних вековних година. По Миланковићу секуларне, вековне, године биће преступне само онда када је број њихових векова дељив са 9 и даје остатак 2 или 6 (а то су: 2000, 2400, 2900, 3300, 3800 итд). Према томе, прво наредно размимоилажење између Миланковићевог и Грегоријанског календара наступиће 2800 године, која је по грегоријанском преступна, а по Миланковићевом није. По Миланковићевом интеркалационом рачуну кашњење календарске године за сунцаном за један дан наступиће за 43200 година. Премо томе Миланковићев календар је најпрецизнији до сада израђен у свету.

Према томе, неопходно је да све православне цркве прихвате календарску промену и своје празнике ускладе са тиме.

Ауторов прорачун даје тачне вредности кашњења календарске за сунчаном годином од тачно једне године (365.2422 дана) за 46820 година, 133 дана 5 сати и 24 минута). Померања Божића , према приказаном прорачуну, водило би у бесмисленост, чиме би теоријски могло доћи до тога да се Божић и Ускрс славе у исти дан? Из предњега произлази да је бесмислено даље задржавање на јулијанском календару, што само води ка даљем размимоилажењу, а да је заиста време прихватања календара по Миланковићу, кога је иначе за то овластила баш Српска православна црква, то је неоспорно. По питању календара и патријрх Српске праvославне цркве господин Павле је рекао: ''Захтевати да и даље остане тако (разлика од 13 дана), без разлике шта је божанско и непроменљиво, тј догматско, а шта људско и променљиво (календар), било би заиста кратковидо''. Видно је да је јулијански календар премного заостао иза сунчаног и његове сказаљке треба померити унапред.

Виндзор Јули 2003

Звезда Сириус

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: