детаљ слике: КРК Арт дизајн

Први део можете прочитати ОВДЕ.

ГОРАН - ГЛАВНИ КУВАР

РОМАН

Док је Горан студирао у Отави и Торонту, излазио је са девојкама, углавном са свог факултета, али ништа озбиљно, пошто није планирао да се ожени пре него што заврши све што је планирао. У Отави, док је на Универзитету Карлетон, његова девојка која је долазила у Горанов стан и познавали су је његови родитељи, била је веома лепог изгледа, светле косе и плавих очију, пореклом из Јужне Америке. Звала се Мина и рођена је у Канади, као и Горан. Њени бака и деда су емигрирали из Перуа у Канаду, тако да је била друга генерација Канађанке. Учили су исте програме и када су заједно у Горановом стану разговарали о посебној храни, али и културама. Горан је био веома заинтересован за цивилизацију Инка, поготово што је његов деда радио у Перуу, као стручњак, и посетио Маћу Пићу, па се чак попео на врх брда Хуајна Пићу. Горанов деда Борис је много пута причао деци о свом искуству у Перуу, посебно истичући описе швајцарског писца Ериха фон Даникена. Био је задивљен цивилизацијом Инка, изражавајући и оно зло што је Франциско Пизаро учинио Инкама. Деда Борис је једном описао Мини да је видео статуу у манастиру Кустодиа де ла Мерцед у Куску, високу 130 цм, направљену од 22.200 г 22-каратног злата, са 1518 дијаманата и брилијаната и 615 бисера, који се састоје од рубина, смарагда и топаза. Та статуа је рађена од 1720. до 1804. године, у стилу француског неокласицизма и барока. Када је Мина чула тај опис, рекла је да га није видела, иако је једном посетила Куско са родитељима. Рекла је да би волела да иде још једном са Гораном, да обоје уживају у цивилизацији Инка, што би и Горан веома волео. Борисово искуство у Перуу било је за памћење, јер је имао много незаборавних догађаја, а много је волео Перуанце.

Када је Горан студирао магистарске студије у Торонту, имао је девојке са којима је излазио, али никада није причао много о њима. Били су колеге и с времена на време одлазили у ресторане, а неколико пута годишње у позориште или на неке концерте. Горан је био популаран међу својим колегама, а волео је и пријатеље. Код куће, и сваки пут када је долазио из Торонта, углавном се дружио са својим рођаком Вањом, који је такође био студент у Торонту, али две године испред Горана. Често су се виђали док су студирали, а и дружили су се.

Горан је магистрирао 2035. године, када је имао двадесет четири године. Током следећег летовања рекао је родитељима да планира да настави докторски програм, што су родитељи прихватили без приговора, наводећи само да са магистарском дипломом већ има своју професију и на њему је да ли жели више или не. Његов отац је рекао да ће му помоћи за финансијски колико они могу, али је и његова одговорност да све уради на време. „За то нема проблема“, одговорио је Горан. „Знате да сам све остало завршио на време и са најбољим оценама, тако да не очекујем да ће ми се нешто чудно десити. Мој план је заправо да радим годину-две пре тога и да тачно сазнам шта би било најбоље урадити у истраживању”. То је било време између 2035. и 2036. године, када је његова мама Сандра имала 63 године, а већ је почела да размишља о пензији. Његов отац Лука био је четири године старији од мајке, већ спреман за пензију, али пошто је водио приватни бизнис, није размишљао о томе. Обоје су тражили од Горана да размисли о браку и планирању сопствене породице. Горан је сваки пут одговарао: „Имам само двадесет пет година, а још имам времена за то. Урадићу то на време, не брините. Бићете бака и деда и имаћете довољно времена да уживате са унуцима”. Прво запослење Горан је пронашао у ресторану хотела Катеау Лауриер, у близини зграде парламента у Отави.

Фаирмонт Катеау Лауриер је сведочанство овог динамичног, напредног града. Смештен поред зграде парламента, знаменити хотел Фаирмонт Катеау је величанствена грађевина, замак, француског стила. Овај луксузни хотел у центру Отаве у близини Парламента Хилл-а очарава госте својим шармом и достојанственошћу. Лети или зими, у граду има здравих активности. Канал Ридо нуди километре бициклистичких стаза и стаза за ролшуе и најдуже клизалиште на свету готово испред наших врата.

У овом хотелу Горан је стекао најбоље могуће искуство, јер су у овом хотелу услужени најугледнији гости, па су морали да припремају храну најбољег квалитета и засновану на различитим културама. То је било најбоље што је Горан могао да очекује за почетак каријере. Као почетник, није био лично изложен многим гостима, али је и поред тога имао добар увид у храну.

Добро искуство за Горана је било и учење француског језика. Научио га је у средњој школи као обавезан предмет, али га није много користио. Док је био у Торонту на мастер програму, није то учио на универзитету, само помало приватно када је било потребно некога нешто питати и/или рећи му. У хотелу Катеау Лауриер већина људи је говорила француски више него енглески, па је, свиђало му се то или не, морао да га користи. Али, пошто је Горан планирао да настави студије у Монтреалу, то је била прилика да зна језик пре него што дође време за слушање предавања на француском.

Горан је знао неке чињенице о свом граду, у коме је рођен, и желео је да их и други памте.

Брдо Парламента у Отави стоји високо изнад реке Отаве и краси га неоготички стилом. Зграде парламента подигнуте су у последњој половини 19. века. Најистакнутија карактеристика је Кула мира која дели Доњи дом и Сенат са обе стране. Испред зграда парламента је Стогодишњи пламен, запаљен 1966. године у знак сећања на стогодишњицу Канадске конфедерације, а иза зграда је башта скулптура. У лето, смена страже се одвија на травњаку испред зграде парламента, ако време дозвољава. Испод брда Парламента, лепа стаза за шетњу дуж реке Отаве.

У Отави се спајају две реке, река Отава која долази са запада и река Ридо која јој се придружује са десне стране. У Отави постоји много паркова и места за рекреацију. Један од најбољих и највећих је парк Муни'с Беи, који се налази на десној страни реке Ридо, са градском пешчаном плажом. Ниво реке је регулисан капијама, тако да је лети висок, а зими веома низак. Током лета, док је ниво воде висок у Муни'с Баи Парку, одржава се канадско кајак такмичење. Тих дана отворено је на стотине великих шатора за продају сувенира и хране. Хиљаде посетилаца ужива у спектаклима и музичким бендовима. Испод речних капија су водопади, атракција за бројне посетиоце. Жубор воде свима прија, док стотине птица цвркућу на свим стаблима које опкољавају стене и реку. Од падајуће воде дижу се милиони капљица воде кроз које се пробија светлост и формира дугу. Деца уживају у томе. Кроз паралелне капије вода се улива и у канал Ридо, који се зими замрзава и хиљаде људи ужива у клизању на каналу. Ово клизалиште је дугачко преко седам километара и једно је од најдужих на свету. Многи студенти долазе на универзитет зими на клизаљкама.

Отава је град од око 1,2 милиона становника, састављен од већине свих светских нација. Веома је лепо живети у Отави, чак и зими када су снегови дубоки и температуре падају до -40°С. Улице се чисте истог дана када снег пада и људи су прописно обучени. Школски аутобуси обично возе на време.

Отава је национална престоница и космополитски град. Главна индустрија у Отави је савезна влада, а централни део је Парламент брдо. Иначе, Отава је културни центар и заиста лепо место за живот и посете.

Отава је седма најхладнија престоница на свету. У Отави постоји више од 14 музеја, али Канадски музеј цивилизације и Музеј ваздухопловства су најпосећенији музеји у Канади. У Отави постоји 35 великих фестивала. Канадски фестивал лала, који се одржава сваког маја, један је од најпознатијих. Прекрасан Катеау Лауриер саградио је Карлес Мелвилле Хаис, председник компаније која је погинула на Титанику, 12 дана пре отварања хотела.

Историја Отаве није без разарања. Била су два велика пожара. Први је био Велики пожар из 1900. године који је уништио стотине зграда и дрвопрерађивача. Други пожар је био 1916. године када је избио пожар на Парламентарном брду у Централном блоку. Остала је само Библиотека парламента.

Енглески и француски су главни језици који се говоре у Отави. Чућете и многе друге језике, пошто је Отава разноврстан, мултикултурални град, а око 25 одсто његових становника је из других земаља.

Отава је радост за ентузијасте на отвореном. Осим што је дом Владе Канаде, Отава је центар високе технологије и има више инжењера, научника и доктора наука по глави становника него било који други град у Канади. То је сјајно место за подизање породице и фасцинантан град који треба посетити. Отава је вишејезичан град. Приближно 50% људи говори енглески, 32% француски, а остатак мешавину других језика укључујући кинески, арапски, италијански, шпански, португалски и српски.

Регион главног града Отаве посећује више од 8 милиона посетилаца годишње. Отава је четврти најчистији град од 300 великих градова рангираних широм света. Постоји седам скијалишта за спуст у близини Отаве.

Национална галерија Канаде, Канадски музеј савремене фотографије, Лауриер Хоус, Краљевска канадска ковница, Библиотека и архив Канаде, Музеј валуте Банке Канаде, Канадски музеј природе, Канадски ратни музеј, Канадски музеј науке и технологије и Канадски Музеј ваздухопловства и свемира су канадско благо науке и уметности.

Индијско племе Отава је у сродству са племеном Чипева (познато и као племе Оџибва.) Чипева и Отава имају сличне обичаје и говоре дијалекте истог језика, баш као што Американци и Канађани говоре енглески са различитим акцентима. Већина Индијанаца Отаве живи у својој првобитној домовини у јужном Онтарију. Данас има преко 15.000 Индијанаца из пкплине Отаве. Свака заједница Индијанаца у Отави живи у сопственом резервату у Канади. Политички вођа отавског бенда се зове Шеф (на језику Отава/Ојибваи). Многа деца из индијске Отаве воле да иду у лов и пецање са својим очевима. Жене из Отаве су носиле дугачке хаљине са одвојивим рукавима и обично су носиле кожне мокасине на ногама. Још 1800-их, неки мушкарци из Отаве почели су да носе дугачке покриваче за главу као њихови суседи Сијукси. Остали мушкарци из Отаве носили су косу у стилу Мохавка. Данас, неки људи из Отаве и даље носе мокасине или кошуљу са перлама, али носе и модерну одећу попут фармерки, а перје у коси носе само у посебним приликама, попут плеса. Постоји много традиционалних отавских легенди и бајки. Приповедање је веома важно за индијску културу Отаве.

Шеф кухиње у хотелу Шато Лорије био је Француз Адријан, који је био великодушан према Горану, а Горан је увек био нежан према њему. Горан је увек долазио на време на посао, био је веома чист и нежан према свом особљу, тако да је научио да се повинује највишој класи и сви су били поштени према њему. Господин Адријан је једном Горану рекао да је из оближњег Монтреала, где још увек имају кућу, која се више користи као викендица. Он и његова супруга Џули имају ћерку Инес, која је управо завршила студије језика, од двадесет и једне године, почела је да ради у локалној средњој школи и млађег сина, седамнаестогодишњег Доријана, који је на последњој години средње школе. Када је Адријан чуо за Горанов план да докторира у Монтреалу, био је срећан што је наставио добар однос са њим. Рекао је: „Када будемо у Монтреалу, упознаћу вас са својом породицом и отићи ћемо у нашу викендицу на викенд.

Горан је Адријану испричао своју рођаку Вањи, чију каријеру веома воли.

„Мој рођак Вања је само две године старији од мене, недавно је завршио факултет, и већ се оженио, обе (Вања и Николина) су запослени у Националном истраживачком савету Канаде. Шеф одељења где Николина ради са др Луизом Стаховски и др Анастасијом Кристофер из Канадске свемирске агенције (ЦСА) препоручио је Николини да иде на Међународну свемирску станицу (ИСС) са својим мужем Вањом (мојим рођаком) да би се тамо породила у свемиру за Канадски медицински истраживачки експеримент. Сви у нашој породици радујемо се што ћемо имати прву канадску бебу рођену у свемиру, иако и то носи много ризика. Горан је волео Вању и осећао се као Вањин најбољи пријатељ.

Адријан је са интересовањем слушао Горана, изражавајући наду у успешан експеримент у свемиру за Канађане, са људима које познаје.

После две године проведене у хотелу Катеау Лауриер, радећи под Адријановим надзором, Горан је много научио, усавршио француски и одлучио да напусти посао и упише се на Универзитет МекГил. Била је 2038. година, а Горан је имао 27 година. Његова мама је напунила 65, али је ипак наставила да ради још годину-две, само да би помогла Горану да плати школарину. Горан је за те две године уштедео већину свог новца који је зарадио, али родитељи увек желе да буду иза своје деце.

Пре почетка школске године Горан је све средио на факултету и отишао у Монтреал да изнајми стан. Адријан му је предложио који део града се чини најбезбеднијим. Био је то викенд крајем августа, још увек веома топао и зелена околина. По договору, Горан је стигао у Адријанову кућу, где га је Адријан дочекао и упознао са његовом породицом. Горан се највише радовао сусрету са Инес. Руковајући се са свима, такође је загрлио све, а пољубио је и госпођу Џули и Инес. И Горан и Инес изгледали су срећни, са ведрим осмесима на лицима. Мама Џули је пратила сваки њихов поглед и покрет. Већ је много чула о Горану од свог супруга Адријана, интимно очекујући њихову приврженост.

Док је седео и разговарао са Адријаном и Џули, Горан је потајно бацао погледе на Инес, приметивши њену елегантно обликовану фигуру са струком, њену кестењастосмеђу косу преко рамена и њене дубокоморске плаве очи, помешане са мало зелене нијансе на тиркизној боји. У шетњи се креће елегантно и има модну одећу. Очигледно је очекивала да упозна господина, па се обукла како треба. Носила је готичку одећу у облику тела. Када се Инес осмехне, она показује сјајне беле зубе који личе на низове бисера. Инес је била висока око 5’-10” (177цм), седам до осам центиметара мања од Горана 6’-1” (185цм). Он има 78 кг, она 64 кг, обоје идеални, савршени као пар. Горан је имао 27 година, Инес 23 године.

После формалног разговора, Адријан је отишао да уради нешто са својим колима, а Џули је отишла у кухињу, почевши да се спрема за вечеру. Те вечери је спремала посебно француско јело за специјалног госта. Њихов син Доријан их је напустио раније и био је у својој соби, или је играо игрице на компјутеру или читао књигу. Његова врата су била затворена и из собе се чула лагана музика. Горан и Инес остали су сами заједно у дневној соби, која се обадвома највише допала.

Био је то празник викенда када су се први пут срели на егзотичном месту. Ближила се ноћ и нежна месечева светлост се управо претворила у сребрни пламен. Инес је имала савршену фигуру, спортске грађе. То Горана није изненадило, јер је очекивао да види неког лепог, рођеног. Њене обрве у облику полумесеца биле су благо офарбане, као и трепавице у баршунасто-црним трепавицама полако позивајући Горана у свој загрљај. Горан је пришао Инес, чврсто је загрлио, приметивши њене елегантне уши и нос. Рекао је:

„Када сам је загрлио, дотакла ме је носом, као што то чине Индијци када некога сретну први пут. Била је то наша љубав на први поглед”. Горан је такође приметио да Инес има медено слатке усне и да су јорговано меке. Када јој је додирнуо лице, приметио је да јој је кожа сјајна. „Њени дивни бели зуби су бљеснули и пољубили су се. Њена коса је била величанствена, покривала је Гораново лице, а њене очи су усмерене у његово срце. Њене медене слатке усне су се наслагале на Горанове, а њена елегантна личност га је опчинила.” Инес и Горан су имали и више него што је свако од њих очекивао, и обадвоје су закључили да ће наставити да иду заједно након што се Горан пресели у Монтреал, можда до бесконачности. Било је око седам сати када их је Џули позвала све да јој се придруже у трпезарији на вечери. Адријан је понудио пиће, а Инес је укључила класичну музику.

Вечера код Адријана и Џули је трајала до касно увече, а Горану су понудили да преноћи код њих. Прихватио је то и спавао у соби за госте. Сутрадан, након што су сви устали, Горан им је рекао: „У мојој породици ме сви зову Горан, и то је моје право српско име“. Додао је: „Деда ми је дао надимак Гоги, који су прихватили сви чланови породице и рођаци, мада ме ретко ко тако ословљава”. Адријан је додао да је „Горан лепо име и лако се изговара“, па је рекао: „Ако немаш ништа против, зваћемо те и ми Горан“.

После доручка мама Џули је рекла Инес: „Твоји часови су данас поподне, зар не?“ „Да“, одговорила је! „Онда можете да идете заједно на факултет, када Горан заврши административну регистрацију вратите се обоје на ручак”. Инес је то прихватила и отишли су Горановим аутом. На повратку кући, Горан је рекао Инес: „Ако желиш, могу да те одведем у твоју школу, а онда ћу наставитипут за Отаву“. Инес је испружила леву руку преко Горановог рамена и они су се пољубили. „Тако си ми драга“, рекао је Горан. „И ти си мени“, одговорила је Инес. Гледали су се у очи и смејали. Обоје су били срећни, срећни што су открили једно друго. Затим је Инес додала: „Боље да узмем ауто, пошто морам да се вратим из школе увече, па ће бити сигурније“.

Када су се вратили кући мама Џули је спремала ручак и морали су мало да сачекају да стигне Адријан, из банке. Доријан је читао код куће, школска година му још није почела. Адријан је стигао око пола сата касније, а после ручка су сви махнули Горану за срећан пут, пошто је он пољубио обе даме и чврсто су се загрлили оба мушкарца.

Када је Горан стигао кући, назвао је Инес и провели су пола сата на телефону, причајући једно другом утиске и осећај љубави. Горанова мама Сандра схватила је да је нашао девојку коју воли. Након посете Монтреалу и представљања Инес, Горан јој је свакодневно телефонирао.

Почетком септембра 2038. године Горан се преселио у Монтреал, и изнајмио стан, посетио Адријанову породицу и започео истраживање на Универзитету МекГил. Јесен је била изузетно лепа, топла, дрвеће још увек са зеленим лишћем које је тек почело да жути. У парковима су птице биле активне, цвркутале су и спремале гнезда за зиму. Цела природа је изгледала активно и живо. Горан је изводио Инес кад год је била слободна са наставе у школи. Уживали су држећи се за руку, обоје срећни. Инесини родитељи били су задовољни њиховом везом. Схватили су да обоје, млади пар, изгледају озбиљно, зрело, ближи им се време за брак.

Када је мама Џули питала Инес за мишљење о Горану, она је одговорила да је Горан баш тип дечка који јој се допада и додала: „Мама, мислим да га већ волим. Рекла је своје мишљење да и он њу воли. Мама, ми смо заљубљени, волела бих да се удам за њега, ако ме пита”. Мама Џули је била задовољна, загрлила Инес и пољубила је. Њихов разговор се наставио све док Адријан није стигао и схватио да даме причају о интимним темама.

Горанови експерименти су почели добро и његов ментор, професор др Пјер Бертран, био је задовољан његовим приступом. Др Бертранд је морао само да упути Горана на општи начин фундаменталних истраживања, по универзитетским правилима, каква су се деценијама одржавала. Горан је током магистарског студија имао истраживачко искуство, тако да су тимски сарађивали одлично.

Адрианова кућа се налазила у области Саинте-Росе, на Булевару Саинте-Росе, поред реке дес Милле Илес. Из њиховог дома се могу видети многа мала острва у реци. Из њиховог подручја води Аутороуте дес Лаурент идес до центра града. Горан је изнајмио стан, величине за нежењу, у Бул Ст-Лауренту, у близини малог парка Парк Јеанне-Манце, одакле је пешачио до МкГилл-а. Недалеко од његовог стана били су Универзитети Квебек и Универзитет Монтреал, Плеис дес Арт и многа друга важна места. На пешачкој удаљености налазила се и ријека Ст. Лавренце, Центре дес Сциенце де Монтреал, Хабитат 67 и број ресторана. Међу ресторанима је био Шварцов Дели у Горановој улици, а на обали реке Ле Бремнер, Маггие Оакс, Модавие, Стас Кафе и други. Постоји неколико малих ресторана у близини МкГилл универзитета, као и у свим улицама около. Када се Горан упознао са околином, почео је да изводи Инес у разне мале ресторане. Ионако се углавном хранио у ресторанима, а тек с времена на време припремао је себи храну која му се највише допала. Пошто је био кувар, био је веома упознат са припремањем хране. Чак и када је довео Инес у свој стан, правио је храну за њих двоје. Једног дана, када је био у посети Инесиним родитељима, понудио је Џули да направи ручак за целу породицу. Био је геније у припремању националних специјалитета, попут српских, италијанских, француских, чак и неких сибирских јела.

Биће настављено

Универзитет МкГилл, Монтреал

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: