О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


МОЈ СВЕТ - 13

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ - 13


Др СИМО ЈЕЛАЧА


CANMORE, АЛБЕРТА, КАНАДА



Кенмур је град са око 12.500 становника, удаљен око стотинак километара западно од Калгарија. Налази се на реци Бов (Bow River) између стеновитих Rocky Mountains, 20 км испред Бенфа (Banff). Најновије куће у Spring Creek и Restwell Trailer Parк-у су изванредног архитектонског изгледа, феноменалне, грађене искључиво од дрвета и веома су удобне за становање. Изнад насеља високо се издижу планински врхови ''Три сестре'', на чијим врховима се бели снег.
Кроз парк и насеље свакодневно слободно шетају дивље животиње, претежно Мус. Ни по чему не делују дивље. Кенмур је бисер природе и људске маште, у истину то је Рај на земљи.
Аутор је провео два предивна дана у Кенмуру, 27 и 28 фебруар 2017. године, код пријатеља Милана и Драгице Стелкић из Новог Сада


ЗИНДЕЛФИНГЕН, НЕМАЧКА

Зинделфинген је град близу Штутгарта, 15 км, дистрикт Боблинген, у коме се налази фабрика за мобтажу Мерцедесових аутомобила. Град има око 60,000 становника, претежно запослени у Мерцедесу. Зинделфинген се први пут споминје у писаним документима 1155. године, а настао је 1263. године.
У центру града налази се стара Градска кућа, сада Градски музеј. Ту је и Ст. Мартинова црква из 11-12 века и Старо гробље, непосредно иза градске библиотеке. Град има велики базен за пливање и фонтану на маркету.У Цимерхофен парку је минијатурна железница. У Зинделфингену се годишње одржавају улични фестивали са традиционалним кухињама етничких група. Дајмлер АГ фабрика аранжира редовне посете за посетиоце и купце.

Аутор је боравио у Зинделфингену 1967. године, којом приликом је посетио колегу из техничке школе Јована Вукова (звани ''Чита''). Јован је радио у Мерцедеу и кријући је увео аутора у фабрику, провео га кроз све погоне, чак оно оделење у коме су се монтирали блиндирани аутомобили за државнике.
Дивно је прошетати улицама чистог града у коме су претежно старе куће очаравајуће архитектуре.

БАРИ, ИТАЛИЈА

Бари је највећи град у истоименој провинцији Бари на Јадранском мору, Јужне Италије. По економском значају Јужне Италије други је, одмах иза Напуља. Лучки је и универзитетски град, са значаним развојем туризма.

У граду је Базилика Ст. Николе, Катедрала Сан Сабино (1035-1171). Аеродром у Барију носи име по Папи Џону Другом, који је Пољак, ''Карол Војтила''. У Барију постоји и руска црква. Барска кухиња претежно базира на пшеници, маслиновом уљу и вину, уз додатке меса, белог лука и свих врста поврћа.
Аутор је посетио Бари само у току једне ноћи 1964. године приликом пропутовања бродом из Грчке за Југославију. Нисмо имали Италијанске визе али нам нико није ни тражио никакве документе. Прошетали су увече улицама да осетимо драж приморског града са мирисом рибе на жару.

ЈЕЗЕРО ЕМЕРАЛД, КАНАДА


Језеро Емералд налази се у Националном парку Јохо (Yoho) у Бритиш Колумбији. Највеће је од 61 језера у датом парку и једно од најпосећенијих туристичких места. Језеро има претежно тиркизно-плаво-зелену боју, различитих нијанси са једног краја на други, настале од таложења фосила током више милиона година. А сунчеви зраци који се на језеркој површини преламају приказују сенке околних планинских врхова, дочаравајући незаборавне лепоте предивне земље Канаде. Емералд језеро званично је откривено тек 1882. године, током почетка ''Златне грознице''. Вегетација око језера је веома различита због различите климе у његовом окружењу.
Аутор је са супругом посетио јетеро Емералд у оквиру кружног путоања по Аљасци. Очара су нас језерске лепоте о којима сам касније доста писао.

1000 ОСТРВА, КАНАДА

Регион звани 1000 острва на реци Ст. Лоренц између Канаде и Сједињених Америчких Држава има тачније 1864 острва. Простиру се на дужини од 80 км. Канадска острва припадају провинцији Онтарио, а америчка држави Њујорк. Величине острва крећу се од највећих 100 км² до најмањих од једне квадратне стопе (0,093 м²) изнад нивоа воде током целе године и да на њему има најмање два дрвета. На многим острвима налази се само по једна кућа, а на некима су саграђени веома велики дворци. До многих се може доћи само чамцима, а има и оних која су међусобно повезана мостовима
.
Реком Ст. Лоренц пролазе многобројни светски бродови који упловљавају у централни део континента Америке. А бројни су и туристички бродови који опслужују хиљаде туриста са свих светских меридијана.
Аутор је са супругом провео један дан на туристичком броду уживајући у природним лепотама које су јединствене и незаборавне. Видели смо и кућу коју је један богаташ саградио својој пуници, на свега десетак метара удаљеној од његовог дворца, која није знала да плива и могла је посетити своју кћерку и унуке само када је то богаташ желео.

PIKTON, KANADA

Пиктон је мањи градић у каунтију Принц Едвард, провинције Онтарио, уз језеро Онтарио, удаљен од Торонта око 160 км. Име је добио по генералу Сер Томас Пиктону, који је служио у британској армији за време рата у Шпанији и Португалу. Градић има око 4500 становника, од којих су многи пензионери који овде купују куће да у прелепом амбијенту проживе своје последње године. Доста је и уметника који су ту отворили своје атељее, а има и доста ресторана у којима се могу наћи најразноврснији специјалитети.
У граду има Кристални палас из 1890. године, поред кога је атрактивни парк младости у коме се одржавају ''скеитборд такмичења''. Посебна је атракција брдо на чијем се врху налази природно језеро, а око језера нанизани су ресторани. Са брда се пружа величанствен поглед на читаву околину са језером Онтарио, а на језеру се посетиоци могу возити трајектом       
.
Од свега најлепше је обичај локалног пољопривредног становништав које своје производе продаје на бази самопослуге купаца у пролазу. Они све своје производе излажу у гаражама или стајским објектима са одмереним количинама и прописно истакнутим ценама, као у самопослугама, у фрижидерима, а поред производа је кутија у коју купци сами убацују одговарајући новац. Код датих произвођача може се наћи млеко, сиреви, свеже и осушено месо, јаја и све остале животне намирнице, па чак и најразноврснија локална вина. Тако, док они раде на својим њивама пролазници се слободно снабдевају према својим потребама. Систем се заснива на обостраном пуном поверењу.
Аутор је са својм супругом боравио пет недеља у оближњем месту Милфорду на терапији унука Александра. За то време током сваког викенда долазила нам је у посету наша кћерка, Александрова мама Анастаѕиа, па смо заједно проводили време у Пиктону и уживали у ресторанима на споменутом брду и у вожњи трајектом. На том брду прославили смо и један Анастазијин рођенда, 11 мај, Дан мајке (Mother's Day).

ЈУНГСТАУН, ОХАЈО, САД

Јунгстаун (Youngstown) се налази у каунтију Мохонинг, државе Охајо, на истоименој реци Махонинг. Има око 65.000 становника на површини око 105 км². Удаљен је 100 км од Кливленда. Сматра се најбољим местом за подизање деце и за куповину кућа, као и једним од најбољих места за почетни бизнис. У Јунгстауну постоји Институт иновација. Град располаже са парковима површине 2000 хектара и има музеје уметности и оружја.
Аутор је са супругом боравио два дана у Јунгстауну у посети пријатељу Рајку Стевићу.

ВИЧИТА, КАНЗАС, САД

Вичита се налази на реци Арканзас. То је индустријски град у коме је почела прва производња авиона у Америци, а данас се у граду налазе погони Ербаса, Боинга, Бомбардиера, Цесне и Рејтерна. Како се у околини Вичите гаји пшеница у граду је и индустријски погон ИМЦ компаније која производи опрему за прераду жита, у првом реду кукуруза у индустријски алкохол. То је град брзог индустријског развоја.
Године 1872. у Вичити је успостављена прва железница, којом су превозили говеда у Тексас и за годину дана превезли су око 66.ооо грла говеда.
Град Вичита има око 388.000 становника, од којих су 180.000 радно способни и запослени, а од тих су 28% са завршеним факултетима.
Када је америчка влада забранила трговину алкохола они су тај закон игнорисали и на алкохолу доста профитирали.
У граду постоји неколико музеја и галерија и симфонијски оркестар.
За Вичиту постоји прича да пре него што је постала позната по прослављеном ''О,К. Коралу'' Маршал Вајат Ерп (Wyatt Earp) био је полицајац. 21 Јула 1870. године више грађана потписало је петицију дајући месту статус града. Једина жена потписница петиције била је извесна Катарина МекКарти (Catherine McCarty), чији је син када је порастао постао митско име Billy the Kid.



Аутор је службено боравио у посети фабрици ИМЦ (IMC Company), а другог дана посете председник компаније Господин Дејвид Вандер Гриенд возио га је својим авионом Цесна у град Хастингс у држави Небраска, где су обилазили постројење за прераду кукуруза у индустријски алкохол. Како је дотична фабрика забрањивала посете странцима Дејвид им је за мене подметнуо визит карт једног од његових инжењера.

ДЕНВЕР, КОЛОРАДО


Денвер је главни град државе Колорадо са око 680.000 становника. Налази се на око једну миљу надморске висине. Његов нагли развој започео је почетком ''Златне грознице'', када му се број становника за пар година удвостручио. Данас је то град америчких спортова: Хокеја ''Колорадо Авеланж'' и кошарке ''Денвер Нагетс''.Град Денвер није се квалификовао за Олимпијске игре 1976. године због загађености ваздуха. Град иначе има око 8.000 хектара зелених површина паркова. Интернационални аеродром у Денверу саграђен је у веома модерном стилу, тако да се путник осећа као да је на некој другој планети..
Аутор је из Вичите долетео на тај необични међународни аеродром у Денвер, где је провео само једну ноћ и већ сутрадан после подне летео за Калгари у Албери, Канада. На том лету надлетео је планске пределе Пајс Пик (Pikes Peak)где је радио Никола Тесла за време боравка у Колорадо Спринксу и имао прилику да се увери у бројне муње које готово непрестано севају.

МЕНХАТАН, КАНЗАС

Менхатан је град у држави Канзас лоциран на рекама Канзас и Велика плава река. Градско становништво броји око 55.000. Град су основали имигранти из Нове Енглеске 1850. године.Манхатан је напознатији по Канзас Стаит Универзитету. Основан је 1863. године и има око 25.000 студената. Познатије области истраживања на том универзитету су: Биоенергија, Ветерина, Биологија и храна. Обзиром да је држава Канзас житница Америке, нарочито позната по производњи квалитетне пшенице, истраживања у том домену хемије и технологије пшенице су на највишем нивоу. И сва друга истраживања сврставају се у категорије највишег нивоа (R1) по Карнеги класификацији институција високог образовања.
Пре насељавања Европљана, до 1850. године, Манхатан је био седиште племена америчких Индијанаца Kaw, познати као Канзас народи. Године 1952. Манхатан је добио статус Све-америчког града, а 2007. године статус најбољег града за живот младих   
.


Климатски Манхатан се налази у подручју између влажне и субтропске зоне где температуре достижу +32° С и -18° С, а забележене су рекордне +47° С (13 августа 1936. године) и -37° С (12 фебруара 1899. године). Подручје Манхатана повремено захватају торнада, последњи је био 11 јуна 2008. године који је направио штету на универзитету 20 милиона долара.
Аутор је посетио Канзас Стеит Универзитет 1969. године и био гост професора Џона Шеленбергер (John Shellenberger) коме је ауторбио домаћин у Новом Саду током његовог боравка у ЈУгословенском институту прехрамбене индустрије. Том приликом упознао је и професора Ворда (Word) и њихове сараднике, којом приликом су размењивали остварене резултате научних истраживања.

КАДИЛАК, МИЧИГЕН

Град Кадилак (Cadillac)административни је центар каунтија Вексфорд (Wexford). Има око 10.500 становника и значајан је индустријски град. Окружен је шумовитим брдима у којима има доста дивљачи и представља рај за ловце. Град лежи на истоименом језеру Кадилак и непосредно се дотиче већег језера Митчел (Mitchell). Оба језера имају површину око 1500 хектара и веома су богата рибом. Град захвата површину од око 24 км², од чега отпада на површине воде 4,8 км².
У граду је лоцирана ливница фирме Хајес Ламерц (Hayes Lemmerz Company), која ради за аутомобилску индустрију Кадилака. Производи Хајес Ламерца најбољег су квалитета, јер само такви могу да прођу у Кадилаку.



Аутор је пројектовао линију љуљашки за хлађење одливака (Swinging platforms) и вршио надзор током монтаже уређаја. Током месец дана боравио је у Хамптон хотелу у ланцу хотела Хилтон. Пројекат, инвестиционе вредности око 7 милиона долара, завршен је два дана пре уговореног рока и без иједне грешке.

КРАЈ








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"