О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СЕВЕРНА КОРЕЈА - ИСТИНЕ И НЕИСТИНЕ

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СЕВЕРНА КОРЕЈА - ИСТИНЕ и НЕИСТИНЕ


Др СИМО ЈЕЛАЧА

Северна Кореја заузима северни део корејског полуострва, величине 120.540 км2. Званични назив државе је Демократска Народна Република Кореа (ДНРК). Лежи између Јапанског и Жутог мора. Граничи се са Кином и Русијом на северу и Јужном Корејом на југу. Главни град је Pyongyang, који је уједно и највећи индустријски град, Има 3,160.000 становника. Са Јужном Корејом граница је дугачка 240 км, од чега је сада демилитаризована свега 4 км., успостављена 1953 године, по завршетку Корејског рата (1950-1953). Већина територије је планинска или брдовита, средње надморске висине око 1000 м. Највиша планина је Peakta (2750 м), а најдужа река Yalu 800 км.Клима у Северној Кореји је хладна, континентална, зиме трају од Децембра до Марта, температура у Јануару -70C на југу, и -230C на северу. Лета су од Јуна до Септембра, топла, температуре у Јулу око 200C, у Пјонгјангу до 300C. Северна Кореја сада има девет провинција, а када је основана имала је три. Династија Chose (1392-1910) основала је државу Кореју. Већина дрвећа је четинарско, слично сибирском, а већина обрадивог земљишта је култивисано. Од шумских животиња највише је јелена, планинских антилопа, дивљих коза, тигрова и леопарда, а у равничарским крајевима има дивљих голубова и птица селица.
Број становништва у Северној Кореји (попис 2023) био је нешто преко 26 милиона, са прирастом од 1% годишње. Етнички 95% су Корејанци, са мањим бројем Јапанаца и Кинеза. Сви говоре Корејански језик, који је близак јапанском или Алтаик групи. Писмо је Чосон муритеха, има 14 самогласника. Становништво Северне Кореје убраја се у сиромашније у свету. Насељеност је 217/км2.
Религија је фундаментално Конфучијска, са мање Будизма. Римокатоличанство и Протестантизам су стигли у Кореју у 18 и 19 веку. Већина становништва живи у урбаним срединама, а становништво провинција Changabg и Yonggang гаје пиринач и баве се рибарством.Први трагови боравка људи на тлу данашње Северне Кореје потичу од 4270 године пре н.е. Према легенди први краљ био је Tan-gun, који је основао државу корејског краљевства До 1845 године Кореја је била јапанска колонија, а после Другог светскг рата Кореја је подељена на две државе, на 38-ој паралели, на Северну Кореју, под контролом Совјетског Савеза, и Јужну Кореју, под контролом Сједињених Америчких Држава. Северна Кореја је 9 Септембра 1948 године проглашена као Народна Демократска Република.
Настале су растуће тензије између две кореје. Трупе Северне Кореје прешле су 38-у паралелу, у настојању да уједине две Кореје што је довело до Корејског рата (1950-1953). Тврди се да је у том рату погинуло око 2.5 милиона Корејанаца, мањи број Кинеза, око 33.000 Американаца, неколико хиљада војника под заставом Уједињених Нација и преко 600.000 цивила. Завршетком рата успостављена је демилитеризована зона дуж целе границе, 240 км.
Први председник Северне Кореје, у звању врховног комаданта, био је Ким Ил Сунг (Kim Il Sung) , све до смрти Марта 1994. Наследио га је син Ким Џонг Ил (Kim Jong Il), а њега његов син, унук Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун (Kim Jong Un). Западни медији преношење власти са оца на сина називају ‘’Комунистичка династија’’.Званично, Северна Кореја има три политичке партије: Чондистичка партија (председница Ју-Мин Јонг), Корејска социјалдемократска партија (председник Ким Пјонг Сик) и владајућа Радничка партија Кореје (генерални секретар Ким Џонг Ун). Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се бирају на мандат од по пет година. Скупштина такође бира председника државе, судије врховног суда, председника владе и Национални комитет одбране. Први устав донет је 1948. године, а ревидиран је 1972, па потом 1992, и последња корекција устава извршена је 1998. године. Северна Кореја има дипломатска представништва у многим земљама, изузев Републике Кореје ( Јужне Кореје). Сједињене државе и Јапан заступа Краљевина Шведска. Дужина живота мушкараца у Северној Кореји је 68, а жена 74 године. Просечна дужина живота је 71.4 године. Званична валута је вон, састоји се од 100 чона, и постоје новчанице од 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 вона и ковнице од 1, 5, 10, и 50 чона и 1 вон. Од спортова најзаступљени су фудбал (ногомет) и пливање.
Сједињене Државе и Јужна Кореја редовно оптужују Северну кореју да се непрестано припрема за рат. Они тврде да је Северна Кореја објавила да ће искористити право на превентивни нуклеарни напад. У последње време Вашингтом оптужује Пјонјанг да снабдева Москву оружјем, а Пјонгјанг узвраћа оптужбе Сједињеним Државама, да они испоручују оружје Украјини. То су им узајамне чарке. Јужна Кореја следи ставове Сједињених Држава, у односима према Северној Кореји. И земље западне Европе, закође, подржавају Сједињене Америчке Државе, док Русија одржава добре односе са Северном Корејом. Аналитичари тврде да се Северна Кореја добро сналази са оптужбама Запада.
Северна Кореја је свакако најзатворенија земља на свету, и једна од најтајанственијих земаља. Северна Кореја се убраја у пету војну силу међу земљама у свету. Њена војна моћ састоји се од копнене војске, ратне морнарице, стратешких ракетних снага и снага за специјалне операције. Бројност војске им је 850.000 до 1,200.000, са могућношћу од 4,000.000 људи и мобилизационим ресурсом до 6,2 милиона. Сви ови подаци, свакако, су не проверени и ствар је како их ко прихвата. Наводи се да су сви у сталној приправности, као и то да су они 2023 године одбацили споразум о не нападању и поништили уговор о денуклеаризацији полуострва, због латентног погоршања односа са Јужном Корејом и Сједињеним Државама. Северна Кореја је, наводно, решила да своју територију штити сопственим нуклеарним потенцијалом. Утисак је, међутим, да Северна Кореја има много оружја само за сопствену одбрану. Они осећају стални притисак Запада и спремајусе за одбрану у било које време и при било каквим условима. Западне земље сматрају да је Северна Кореја комунистичка земља, мада они тврде, да нису, они су социјалистичка земља, што Запад не жели да разуме разлику.
Чињенице су да становништво Северне Кореје живи доста сиромашно, они, у просеку тешко долазе до обичних кућних потрпштина и недовољно знају о животу света у другим земљама, а ни остали свет не зна доољно о њима.
Путовања у Северну Кореју, омогућена су свим грађанима, изузев Јужне Кореје, али под одређеним условима. За сва путовања потребне су визе и најбоље је путовати групно преко туристичких агенција. Денис Родман, бивши амерички кошаркаш, радо је виђен гост Ким Џонг Уна. Здравствена заштита свих грађана Северне Кореје сматра се добром.
У Севертној Кореји, уместо Нове године, слави се рођендан првог предсдника Ким Ил Сунга, 15 Април.
Званично Канада и Северна Кореја имају Амбасаде, канадска са седиштем у Сеулу, Јужна Кореја, а Корејска у Уједињеним Нацијама. Дипломатски односи Канаде према Северној Кореји су искључиво под надзором Сједињених Држава. Аутор би више волео да су односи две државе бољи, ради веће размене добара и лакших путовања. Мислим да би то било боље за грађане обеју земаља. Међусобна размена добара између две земље је релативно мала.
Шведска представља заштиту канадских интереса у Северној Кореји.



Pyongyang, North Korea (Поглед шире околине града)





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"