детаљ слике: КРК Арт дизајн

СОЛАРНИ КАЛЕНДАР

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Историја

Чак су и старим Египћанима била познати као најсјајнија звезда Сиријус која се појављује на небу и нестаје. Тако је било од почетка и биће до пропасти планете Земље. Са појавом Сиријуса река Нил је плавила, а са њеним нестанком река се повлачила и остављала плодни муљ, који је Египћанима доносио плодне жетве. Рачунајући дане од једног појављивања Сиријуса до другог, избројали су 365 дана и тај период су прогласили годином. Тако је Египћанска година трајала 365 дана. Током периода од 1460 година, Египћани су приметили да су закаснили за пуну годину од 365 дана и овај период је назван период Сотис. Египћани су тада почели да броје дане од једног до следећег појављивања Сиријуса и прве године су избројали 365 дана. Када се дани преброје у другој години поново су избројали 365 дана, а и за трећу годину. Али у четвртој години избројали су 366 дана. Стога су закључили да време између две светлости Сиријуса, године, траје 365 ¼ дана.

Тек 238 година пре нове ере, Египћани су се усудили да реформишу свој ранији календар, усвајајући сваку четврту годину као преступну, у периоду од 366 дана. Преступни дани су проглашени за свеце добротворних богова. Усвајање календара са преступном годином 7. марта 238. године (п.н.е.), наука је назвала ''Канопус едикт'', по месту Канопус поред Александрије, где је и одобрен дати календар. Према едикту, Египћани су почели да броје године 17 векова пре Христовог рођења.

Постоје историјски записи да су Месопотамци почели да воде свој календар уназад од 3200 година пре нове ере, што значи чак 15 векова пре Египћана, међутим, нема података о истим као напред за Египћане. За Кинезе, легенда каже да је њихов владар Хуанди измислио њихов календар 2637. године пре нове ере и да је исти заснован на астрономским мерењима соларне орбите и месечевих фаза. Према обичном кинеском календару, година траје 12 месеци, а преступна 13 месеци. Обичне године су дугачке 353, 354 или 355 дана, а преступна има 383, 384 или 385 дана. Преступна година је она која има 13-и млади месец, укључујући и виђење месеца између 11. месеца у години пре зимског солстиција и 11. месеца следеће године. Овакав начин израчунавања грешке направљен је у кинеском календару за будућност, према којем би преступна година требало да буде 2033. година, да би њихових 13. месеци прескочили после 7. месеца, уместо после 11. Та.ође изгледа нејасно у 2262. и двосмислености у години 3358? Грци су званично почели да броје године од 776. године пре нове ере (од првих олимпијских игара), а Римљани од 753. године пре нове ере (од оснивања Рима).

Дарко Шћекић у својој књизи „Сораби – истина о Србима од почетка” наводи да су Срби званично почели да броје године од 5508. године пре нове ере, односно пре свих других народа. Ово се може узети као тачно, на основу веома обимних података др Олге Луковић - Пјановић у њеним књигама ''Српски народ најстарији'', које аутор цитира у свом делу ''Осам миленијум порекла Срба''. По овом календару српски цар Душан је свој законик прогласио на празник Вазнесења Господњег 21. маја 6857. године, кнез Лазар је погинуо у Косовском боју 6893. године, а 2011. година је по тој српској календарској години 7519., одговара 2011. години. грегоријанског календара.Према томе, ова 2025-a година је 7533-a.

Постоји и исламски календар, који се заснива на лунарним годинама, период од 12 месеци месец, од 29,53 дана, што је еквивалентно дужини године од 354,36 дана. Према исламском календару, година је у хришћанском календару краћа за око 11. дана у години. Увео га је 632 године нове ере пророк Мухамед, који је 10 година раније побегао из Меке у Медину, што је резултирало рекордом исламске календарске године од 622 године (подаци воде од 18. априла или 18. маја 622, према јулијанском календару ). Рачунајући првих, тек 20.874 године 1. маја, датуми исламског календара ће се поклопити са грегоријанским календаром.

Према египатском календару, примећено је да се између два узастопна појављивања Сиријуса месец појављује 13 пута, са 12 временских сегмената (месечеве фазе, или мене, од којих свака траје 7 дана). Дакле, линија те године има 12 месеци и сваки месец има 4 недеље. У то време Вавилонци су били упознати са пет планета Сунчевог система (Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн), а Сунце и Месец су сматрали боговима, тако да је свако небеско тело посвећено да именује дан у недељи. (Понедељак посвећен Месецу, уторак Марсу, среда Меркуру, четвртак Јупитеру, петак Венери, субота Сатурну и недеља Сунце).

Године 46-е пре Христа у посету Јулију Цезару у Риму, дошла је египатска краљица Клеопатра, звана „Нилска Афродита“, „Оживела Венера“, „Нова лепа Јелена“ и како су је иначе сви звали због њене изузетне лепоте. У друштву Клеопатре били су научници, међу којима и Сосиген, који је, на захтев Јулија Цезара, направио календар по узору на Египатски, у трајању од 365 ¼ дана, који је подељен на 12 месеци. Такође је предвиђено да Нова година почиње 1. јануара уместо 25. марта (према доташњем календару од настанка Рима). Јулијански календар је уведен у преступној години, као у египатском календару из старе ере, 238 година, са трајањем од 366 дана. Јулијански календар би се могао назвати Клеопатриним, а има случајева за исти у нашем народу негде који се зове православни, због његове употребе у црквама, што нема основа јер се православно хришћанство тада још није ни појавило.

Соларни календар

Прецизна астрономска мерења су показала да дужина светлосне године траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди. Др Стефан Гоулд са Универзитета Харвард је чак уместо 46 секунди написао цифру од 45,96768 секунди, што је небитно за ову сврху. Дакле, дужина светлосних година износи 365,2422 дана, или краћа од године у јулијанском календару за 11 минута и 14 секунди (или 674 секунде), а јулијанска година се удаљи за цео дан за сваких 128,18991 година (или 128 година, 69. дана, 7 сати, 36 минута и 42 секунде). Условно, соларна година се може назвати „Божја година“, пошто је природна година.

Сунчеве године беже од јулијанске 46-е године пне, времена јулијанског календара, а разлика у 16. веку је била преко 10 дана. Стога је предложена реформа јулијанског календара од стране Алојзија Јулијана, коју је прихватио тадашњи папа Гргур XIII, и наложила језуитском математичару Кристоферу Клавијусу да препоручи нови календар, који више одговара астрономским чињеницама. Нови календар је ступио на снагу у четвртак, 4. октобра 1582. године, а сутрадан је био петак, 15. октобар. Дакле, практично 10 дана (ови дани не постоје) у којима нема историјских догађаја. Ово се зове грегоријански календар и прихваћен је широм света. У време прихватања грегоријанског календара у црквену употребу јулијанска разлика је била 13 дана, а у црквеном имамо случај да датуми по јулијанском календару касне за грегоријанским 13 дана. Календар који одлаже праву сунчану годину је један дан за сваких 128,18991 година да се надокнади истим вековима старим преступним годинама. Према грегоријанском календару, преступне године су све чији је број дељив са 4, без остатка и векови у којима су прве две цифре дељиве са четири без остатка (на пример: 1600, 2000, 2400, 2800 итд. и познате су као световне године), док векови у којима прве две цифре нису дељиве са 4 без остатка нису преступне године (нпр. 1700, 1800, 2100, 2200 итд.). По грегоријанском календару за 400 година има три века преступних година мање од јулијанског календара, стога је тачнији и има вредност за наредних 3300 година.

Због временске разлике од 13 дана по црквеним календарима, у хришћанском свету су постојале многе верске разлике, пре свега у погледу израчунавања „покретних празника“, који подразумева и Ускрс као такав. У православном свету, како је одлучио Први васељенски сабор у Никеји 325. године нове ере, Васкрс пада у прву недељу после пролећне равнодневнице и после пуног месеца и да се не поклапа са јеврејском Пасхом. Дакле, најранији могући датум за Ускрс је 22. март, а најкаснији 15. маја. (Одлуке Васељенског сабора Никеје садржане су у делу Драге И. Драговића „Реформа календара“).

Грегоријански календар је усвојен у Енглеској, Велсу, Ирској и Комонвелту 1752, Кина је прихваћена 1912, у Југославији 1919 и у Грчкој 1923, а затим у Бугарској и Румунији. Православни свет раније није могао да прихвати грегоријански календар због турске окупације. У Грчкој је усвајање грегоријанског календара довело до такозваног одвајања „старокалендараца“, који су себе називали правим хришћанима, због чега и данас Православна црква (српска, руска, јерусалимска и друге) следи јулијански календар. , плашећи се сукоба сличних онима у Грчкој.

Године 1923. у Цариграду је одржан Свеправославни конгрес, где је пројекат по астрономском календару израдио наш професор др Милутин Миланковић (1879-1958), кога је Српска православна црква управо именовала за свога стручног представника у погледу календара на овом конгресу. . Према Миланковићевом прорачуну трајања, соларна година износи 365 дана, 5 сати, 48 минута и 48 секунди, односно 365,24222 дана, што је две секунде дуже од такозване „тропске“ године. Миланковић је утврдио и правило да су преступне године све године у којима је цифра дељива са четири без остатка, осим вековних, световних година. По Миланковићу световне, односно вековне године, преступна је само када је број њихових векова дељив са 9, а остатак 2 или 6 (а то су: 2000, 2400, 2900, 3300, 3800 итд.). Сходно томе, први наредни неспоразум између Миланковићеве и грегоријанске календарске године појавиће се 2800. године, што је грегоријанска преступна година, а по Миланковићу није. Према Миланковићевом интеркалационом рачуну, кашњење календарске године поред соларне године за један дан наступиће на 43.200 година. Стога је Миланковићев календар најтачнији до сада направљен на свету. Нажалост, православне цркве нису имплементирале у животну одлуку Васељенског сабора у Никеји, нису изостављени 13 дана у свом календару, то је требало да буде урађено у октобру 1923. године. Према одлуци, после недеље 30. септембра требало је да буде У понедељак 14. октобра, а сви светитељи који су пали у те дане требало је да се прослављају четрнаестог октобра.

Занимљиво је да је исламски астроном и математичар Умар Ибн Ибрахим Ал-Кхаииами (1048-1131), познат по имену Омар Кхаииами, још 1079 радио у Исфахамској опсерваторији (300 км јужно од Техерана) израчунао дужину соларне године тачно 3165.2842. дана, потпуно је тачно, у поређењу са тог времена астрономским мерењима је предложио соларни календар са 8 преступних година у периоду од 33 године, што је такође тачно, чак тачније од грегоријанског календара. Омарови предлози су потом послати тадашњем Шаху у Техеран, али су, нажалост, такође остали ван научног националног нивоа тог времена.

Религиозно питање

Још једном у време папе Јована I, који је у своје време тражио од свештеника Дионисија Егзикуса да напише хронологију великих догађаја у историји човечанства, засновану на свету доласком Исуса Христа. Дионисије је то радио по календару од оснивања Рима (753. пре Христа). Према овом календару, Исус Христ је рођен 25. децембра 753. године, а усвајање те нове ере почиње са првим јануаром године, што одговара првом јануару 754 године након оснивања Рима, то значи да је Исус Христос 1. јануара прве године (Нова ера АД) био је дете од 7 дана. Ако знамо, а знамо, да је Исус Христ био разапет у време погубљења када је имао око 33 ½ године, то значи да је погубљен у пролеће 34 године нове ере. Световне књиге говоре да је Исус Христос васкрсао три дана после погубљења, а о том предању се говорило када хришћански свет слави дан Васкрса, као покретни празник.

Постоје бројне државне књиге које потврђују да је прихватање различитих календара довело до озбиљних несугласица у хришћанском свету. Зар не би било логично да све религије прихвате исти календар, који је иначе у складу са научним истинама, чиме би дошло до међурелигијског помирења? Јулијански календар још увек користе само Српска, Руска, Јерусалимска, Грчка, Румунска, Бугарска и Египатска православна црква. Напред је приказано да је јулијански календар застарео и нетачан. Прихватањем истог календара, православна и католичка црква би истог дана славиле исте свеце, а то би свакако ишло у прилог бољем разумевању међу људима. Дакле, ако бисмо успели да нађемо заједничку слогу са исламским светом, то би довело до стварања раја на земљи, зар не бисмо сви били срећнији?

Напред поменута разлика у трајању јулијанског календара, која касни 11 минута и 14 секунди по грегоријанском календару, 1582. године нађена је разлика од 10 дана, али рачунато од 46-годишње старе ере, разлика је у то време имала већ достигао 12,7 година и током 1621. године обележио је пуних 13 дана. Према овој рачуници већ 2006. године разлика би износила 16 дана, док православна црква у сваком тренутку бележи разлику од 13 дана. Међутим, ако се обрачун обави до 1582. године, са усвојеном разликом од 10 дана половином 1967. године и наплатом разлике од 13 дана, сада смо до 2095. године у 14. дану разлике. Још од 2095. године свет ће ући у разлику од 15 календарских дана, итд., онда треба променити датуме у јулијанском календару. Православни Божић се слави 7. јануара, на основу разлике од 13 календарских дана, а са већ напредним позицијама требало би да се помери за 8. јануар и то се још увек неће. У следећем табеларном приказу биће приказано до чега би све те промене довеле, па и до апсурдних разлика. Пре тога, само још једна информација. Ако је израчуната календарска разлика била за еру од 46 година, за шта има основа, онда је разлика у времену Косовске битке 1389. године била 11 дана, па произилази да је исто било 17. а не 15. јуна, како је историја третирала. Према свему наведеном, потребно је одредити почетну календарску годину обрачуна разлика и прећи на јединствен календар у свету. Ради тачније погодности, усвајамо за даље приказивање почевши од 1582. године, а затим бележимо разлику од 10 дана, која је сада у јулијанском календару, наведена као 13 дана. Према обрачуну унутрашњих разлика то је већ 14 дана, а православни Божић се и даље слави 7. јануара. Ако православна црква не би прихватила грегоријански календар, онда би имала далеку и далеку будућност, имала би следећу ситуацију (види табелу).

Табела: Приказује кашњење јулијанских календарских соларних година, за каледарским Грегоријанским календаром.

Година 1582 Разлика 10 дана; Божић на дан

“ 1967 “ 13 “ 7. јануар.

“ 2095 “ 14 “ 8. јануар.

“ 2222 “ 15“ 9. јануар.

“ 2351 “ 16 “ 10. јануар. За наставак рачунања

“ 5043 “ 37 “ 1. феб.

“ 8632 “ 65 “ 1 мар.

“ 12606 “ 96 “ 1. апр.

“ 16452 “ 126“ 1. мај И даље

“ 43884 “ 340 “ 1. децембар. Коначно, опет:

“ 48627 “ 377 ‘’ 7 јануар “ ____________________________________________________________________

Прорачун даје тачне вредности календарске године поред соларне године од тачно (365,2422 дана) до 46820,365 година (или 46,820 година, 133 дана 5 сати и 24 минута). Померање Божића, према приказаној рачуници, довело би до апсурда, који би теоретски дошао до тога да се Божић и Васкрс прослављају у истом дану?

Ово је биолошка глупост. Предходно објашњење показује да Ускрс не може бити пре 21. марта и после 15. маја. Због тога је неопходно да све православне цркве прихвате промену календара и да се празници ускладе са њом, а аутор овог рада сматра да ће се десити спектакуларност, за коју су се иначе бојали црквени великодостојници, која може довести до раздора сличних онај у Грчкој у прихватању грегоријанског календара. Аутор овига рада сматра да се сви покретни празници могу израчунати и утврдити њихове датуме. Исто би се могао израчунати тачан датум Христове сахране (Васкрса), без зависности од Јеврејске Пасхе. То је моје мишљење и мој .

Из наведеног се види да је бесмислено и даље задржавати јулијански календар, што само доводи до даљих разлика, а да је заиста време прихватања Миланковићевог календара, иначе овлашћеног од Српске православне цркве, неспорно је.

Што се тиче календара, чак је и Патријарх српски православни Павле рекао: „Захтевати да се тако држи (разлика од 13 дана), без обзира шта је божанско и непроменљиво, односно догматско, а шта људско и променљиво (календар), био би заиста кратковид''. Видљиво је да је јулијански календар превише уназад за Сунчевим и да његове казаљке на сату треба померити напред.

Торонто 2011

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: