детаљ слике: КРК Арт дизајн

АТРАКТИВНИ ПАРКОВИ КАНАДЕ 1

Др СИМО ЈЕЛАЧА

АЛГОНКИН ПАРК

Национални парк Алгонкин се налази између залива Георгиен и реке Отаве, у централном Онтарију. За камповање је најбоље боравити у парку у летњим месецима, а уживати у јесењим бојама крајем септембра и средином октобра.

Највећи значај парка Алгонкин је у његовом огромном пространству. Парк обилује стеновитим гребенима и хиљадама језера. Једини начин да истражите огромно пространство овог парка је да се возите кануом или идете пешке. До парка се долази путем број 60. Посебно је уживање у камповању у једном од осам кампова, шетњи једном од 14 стаза и учешћу у богатим програмима. Природно наслеђе је образовање о природним ресурсима и лепоти парка. За посетиоце парка Алгонкин постоји изузетан Арт центар за посетиоце. Музеј дрвосеча, који већ више од 75 година, сваког четвртка у августу, нуди „Јавни вучји урлик”, веома је атрактиван програм о екологији. У језерима је одлично пецање пастрмке, посебно у мају. Постоје и могућности да видите јелене и лосове дуж аутопута 60, јер их после зиме привлачи пут. У пролеће постоје и изузетне могућности за посматрање птица у парку током пролећних сеоба.

Без обзира на то како посетилац организује боравак у парку, најбоље је провести дан истражујући парк Алгонкин уз вожњу кануом, што је најбољи начин за уживање. Овај програм је одличан избор за оне који немају времена да остану дуже или се можда не осећају потпуно спремни да проведу ноћ у шуми. Треба имати на уму да се не може на излет кануом без појаса за спасавање живота, корисних савета и сугестија инструктора. Најбољи начин је да дођете у "Алгонкин" на дугодневни излет кануом. Алгонкин Парк је подручје од скоро 8.000 квадратних километара феноменалне природне пустиње, преко 2.000 километара кану путева и стотине километара планинарских стаза. Парк Алгонкин се не може у потпуности видети за само један дан. За право и потпуно упознавање парка потребно је много дана, а можда и целе године. Домаћини парка нуде изнајмљивање кануа са свом потребном опремом и кану стазама. Постоје могућности за пецање и истовремено учење деце како се то ради. Боравак у парку Алгонкин је заиста пријатан у дивљини. Нема довољно одговарајућих речи којим речником који би могао у потпуности да се опише сва лепота парка Алгонкин.

КАНАДСКА ПРЕРИЈА

Канадска прерија је равничарски предео у провинцијама Алберта, Саскачеван и Манитоба. Подручје прерије се обично односи на неку врсту травњака. Међутим, „Прерија“ може да важи и за све равнице у региону Канаде, за разлику од Стеновитих планина и наставка Великих равница у Сједињеним Државама.

Прерија у западној Канади је делимично прекривена пашњацима. Такође обухвата делове на североистоку Бритиш Колумбије, иако ова провинција није укључена у регион прерије у политичком смислу. Према климатској класификацији, канадска прерија углавном има суву климу, са око 300 до 380 мм годишње падавина у полусушним областима, односно 410 до 510 мм у континенталном региону. Манитоба је углавном најхладнија и најмоћнија од три провинције.

Прерија има око 6.000 квадратних километара равнице са центром у долини Црвене реке (Red River) у Манитоби. Преријска равница се протеже од Канаде на југ до Тексаса. На раширеним деловима прерије у јужном Саскачевану и југоисточној Алберти се напаса многа стока. Зоне око градова, источно од Калгарија, такође су веома суве. У једној просечној години, јужни Саскачеван има око 300-510 мм падавина, углавном између априла и јуна. Мраз од октобра до априла (а понекад чак и почетком маја) ограничава сезону раста појединих усева. Средњи делови Алберте и Саскачевана су влажнији од југа и имају боље пољопривредно земљиште. Подручја око Едмонтона и Саскатуна су посебно важна, као и плодно тло. Међутим, даље на северу, област постаје превише хладна за већину пољопривредних усева, осим за дивље сорте пиринча и овса. Иначе доминирају шуме.

Према попису из 2011. године, канадска Прерија имала је 5.886.906 становника, од чега 3.645.257 у Алберти, 1.208.268 у Манитоби и 1.033.381 у Саскачевану. Ове три провинције имају укупну површину од 1.780.650,6 км², која се састоји од 640.081,87 км² у Алберти, прерије се заснива на преради пољопривредних култура (пшеница, јечам, уљана репица, овас) и производа од стоке (говеда, овце, свиње и живина). Поред тога, природни ресурси нафтног песка (Форт МkМури, Алберта) и други облици производње нафте такође се могу наћи у равницама. Секундарна индустрија се састоји од прераде нафте и других пољопривредних производа.

Док путујете трансканадским аутопутем, бр. 1, постоје равнице са безброј фарми од више од хиљаду хектара пшенице, које се лагано љуљају на поветарцу, или огромне ливаде са великим сточним фондом.

Глацијални период оставио је траг у прерији, топећи глечере. Ове наслаге су сада плодне равнице које у великој мери дефинишу канадску житницу. У овом региону такође има доста гаса и нафте.

Скоро 95% површине прерије је претворено у пољопривредно земљиште. Дрвеће и жбуње најчешће се налазе у источном региону. Од дрвећа у прерији су бела и црна смрча, четинари, бреза, врба, бор, јаспис, балзам од тополе. Поред житарица, ту је још неколико биљака, жути кактус, бодљикава крушка, алкална трава, дивљи јечам, овсена трава, јасика, трава и жути пасуљ. Од животиња, велики месождери у прерији су црни медвед. Велики биљоједи укључују антилопе, јелене и лососа. Мале звери укључују којоте, јазавце и лисице. Неке од птица грабљивица су јастребови, сове и лисице. Рибе у преријским рекама су штука и шаран. Упркос огромној количини земље у пољопривреди, пољопривредници чине мање од 10% од четири милиона људи, а 80% те популације живи у урбаним срединама.

У далекој прошлости, милиони бивола живели су у Прерији. Индијанци су их убијали да би преживели, користећи месо за храну, а кожу за израду одеће и обуће. Када је бели човек заузео територије, Прерија је скоро потпуно уништена због лова за трговину кожом.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК БЕНФ

Туристички сан многих канадских Стеновитих планина је Национални парк Бенф, 90 минута вожње западно од Калгарија. Основан је 1883. године, након чега су откривене термоминералне воде, а 1885. постао је први национални парк Канаде. Данас је Бенф светска баштина.

Овај национални парк лежи у срцу величанствене провинције Алберта и централна је тачка Канаде, као њен најлепши пејзаж. Тиркизно зелена језера, снежни врхови и глечери су лако доступни у овом задивљујућем парку. Драгуљ парка је Језеро Луис, где зелене воде одражавају околне планине и посетиоци могу лако да прошетају његовим обалама. Залеђени планински врхови, који се протежу од језера Луис до Јаспера, су незаборавни. На јужном крају парка налази се прелеп мали град Бенф, који нуди све врсте смештаја, куповине и ресторана.

Зими је Бенф и одличан зимски спортски центар, скијалиште „Сунчано село“, најистакнутија канадска скијашка дестинација.

Смештен у срцу парка Бенф и засеоци у његовој близини нуде све врсте услуга и права су места за авантуру. Током лета се постављају кампови, одакле посетиоци могу да истражују стазе дуге 2560 километара, са јеленима, лососом и медведима.

Окружен високим планинским врховима, величанственим глечером Викторија и бујним смарагдним језером Луис налази се хотел Шато, који је и светска баштина Унеска, а препознат је по прогресивном очувању животне средине и одговорном туризму. Језеро Луис је канадски „Дијамант у пустињи“ и „Престоница планинарења у Канади“. Ово подручје нуди огромну разноликост за рекреативне могућности и разгледање. Језеро Луис је место једног од најбољих скијалишта у Северној Америци. Регион обилује спектакуларним пејзажима, од глечера до водопада.

Језеро Мореијн је глацијално језеро у Националном парку Бенф, 14 километара испред језера Луис. Налази се у долини Десет врхова, на висини од око 1.885 метара. Језеро има површину од 0,5 квадратних километара.

Језеро се, као глацијално, потпуно отопљава тек средином јуна. Када се отопи лед, језеро одражава посебну нијансу плаве боје. Плава је због преламања светлости са снегом прекривеним у језеру Мораин.

Међу свим природним лепотама Канаде нашло се и место где су Канађани дали име славном српском војсковођи из Првог светског рата војводи Радомиру Путнику. Од поштовања према хероју који је уз велике губитке у ванредном командовању успео да победи врховну силу Аустроугарске монархије и тиме српско име стави на странице светске историје. Ова планина Војводе Радомира Путника налази се северно од Три Ајл Крика и западно од реке Кананаскис. Планина Путник се налази недалеко од града Калгарија.

Канађани су у околини провинције Алберте дали име „Путник“, у знак сећања на начелника Врховне команде српске војске (1912-1916) и првог српског војсковођу Радомира Путника (1847-1917). Ова планина је део венца Стеновитих планина између канадских провинција Алберта и Британска Колумбија у планинском ланцу Кананаскис и висока је 2.940 метара. Речи "Планина Путник" названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вођу, војводе Радомира Путника (1847-1917). Србија је током Првог светског рата (1914-1918) изгубила четвртину становништва, како припадника војске, тако и цивила. Ова жртва је била део канадских и савезничких борби у Европи против три империје у циљу заштите људских права и људских слобода”

.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: