детаљ слике: М.Д.С. ДАН

Култура

ПЈЕСНИК МИЛАН Б. ПОПОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ ЗА „ДАН” ПОРУЧУЈЕ

Да нема поезије, био бих човјек без идентитета

Да нема поезије, био бих човјек без идентитета. Само сам у поезији свој, слободан, миран и опуштен, лишен рамова, стега, правила, канона, закона, конвенција, наводи између осталог Милан Б. Поповић

Милан Б. Поповић

-Чудно вријеме само по себи проузрокује и инспирише на чудну и сваколику поетику, изражај, и поезију. Ја сам то, чудно вријеме назвао Временом бруталних добронамјерника, истиче пјесник Милан Б. Поповић у интервјуу за „Дан”.

6.12.2020. - ДАН

– Више је вријеме лактања и бруталности, добронамјерних је веома мало, али их има! Чак и у култури је исти случај. Пробијају се лакташи, а скромни и добри остају, кратких рукава! Самим тим, на моју другу књигу „Вријеме бруталних добронамјерника” гледам као моје поетско енергетски најјаче умјетничко пјесничко дјело које, чини ми се, никада више нећу поновити. То је била таква лавина емоција, мисли, емотивних наноса и откидаја из срца и душе записаних прво на папиру па прекуцаних и без икаквих уредничких сугестија, одштампана-и као таква, у септембру 2006. године, објављена – наводи Поповић.

Поповић истиче да на његову музичку метал/рок цд компилацију „Време бруталних добронамјерника” гледа као на уникат на српским и регионалним просторима.

– У смислу да се око стихова једног младог савременог пјесника окупило 17 музичких састава и око 75 музичара и композитора који су компоновали своју ауторску музику и аранжмане и снимили их на 17 пјесама из моје прве три књиге. То је јединствен примјер и та музичка компилација објављена је 2010. године, а моја наредна цд компилација, у хип хоп, реге и рок музичким правцима, „Милан Б. Поповић & Хронично неуморни” са 33 пјесме објављена је 2015. године. Поносим се тим цд-овима, али ми је криво што сам усамљен у свему томе и једини који такве пројекте прави на Балкану, и што немам са ким да се надмећем – истиче Поповић.

Поповић наводи да поред тога што је по професији новинар, пјесник, колумниста, најдража му је улога пјесника.

– Ја живим за поезију, а не живим од ње! Само сам у поезији свој, слободан, миран и опуштен, лишен рамова, стега, правила, канона, закона, конвенција...Само у поезији могу мирно да дишем и мислим, опустим мисли. Само у поезији могу да се играм са ријечима као са лоптицама, могу да радим шта год хоћу, да од безазлених ствари стварам умјетничка дјела! То је привилегија ријетких. Поезија је дар од Бога. Поезија је елитна дисциплина духа и као таква има астрономски велику цијену коју нико не може да плати зато не продајем своје књиге, већ их поклањам онима који покажу зрно заинтересованости да је прочитају. Поезија је смисао мог живота, постојања и битисања и да ње нема ја бих био човјек без идентитета – категоричан је Поповић.

Он наводи да после поезије, родитеља и брата Марка, највише воли музику.

– Као музички критичар не робујем жанровима јер морам да будем у тренду и упознат са новитетима. Слушам све од Силване до Нирване. Музичари са којима сам сарађивао свакако су црпили инспирацију из мојих текстова. Посебно памтим сарадњу са групом „Арт Дилер” из Петровца на Млави, који су осмислили музику и аранжман и у студију снимили а Марко Благојевић, вокал и бас гитариста групе отпјевао је моју пјесму „Док ме подгледом стрељаш”. То је изузетно драга сарадња не само што је умјетнички перфектна и савршена, него што је људски и личнођ предивна прије свега. Чланови групе Марко Велковић, Марко Благојевић и Ненад Шикс изузетно су хумани људи. Наша заједничка сарадња има чак више од 23.000 прегледа на јутјуб каналу – истиче Поповић.

Он истиче и да је прва дама рокенрола и метала Слађана Милошевић имала посебан третман са његове стране јер је одувијек био љубитељ њених пјесама.

– Отпјевала је нашу заједнички написану пјесму „Издаја” у опера метал стилу али и у стилу групе Дистурб. Успјела је да да свој лични печат који је препознатљив и ја сам јој због тога веома захвалан. Та пјесма, ИЗДАЈА у оригиналном и проширеном издању се налази у мојој другој књизи- Време бруталних добронамерника! Музичку сарадњу овој пјесми пружила је група „Алогиа” из Смедерева, поготово Срђан Бранковић. Неостварена жеља ми је да једну моју песму само за моју душу отпјева Момчило Грујичић Моча Странац – казао је Поповић.

Поповић наводи и да је положај урбане поезије потцијењен игнорисан и маргинализован.

– Поезија је свевремена. Глупо је да кажем да још увек промовишем актуелну књигу „Песма бунца и плаче” мада то одговара истини. Тренутно сам у веома креативном пјесничком набоју па сам у веома кратком временском периоду написао 40 нових пјесама за нову књигу која ће изаћи следеће године. Али, полако, нигдје не журим. Кад се моја поезија буде насмијала, објавићу нову књигу – закључује Поповић.

М.Д.С.

 

Не заборавља сарадњу са Бјесомаром

Поповић поручује да сарадња коју никада неће заборавити је сарадња са легендарним Зораном Маринковићем Бјесомаром.

– Бјесомар је снимио пјесму, написао свој текст у рефрену пјесме „Батина”. Ја сам рецитовао текст у строфама своје пјесме „Истине мамлази крију”, тако да се заједнички, званично наша песма зове – ИСТИНЕ МАМЛАЗИ КРИЈУ (БАТИНА!). Пјесма на јутјуб каналу има више од 31.000 прегледа.

Бјесомар ми је пуно помогао у каријери и много му због тога дугујем изузетно га поштујем! Његова цијела многобројна породица је уметнички талентована, надарена, а напоменућу и то да је снимању спота за нашу пјесму сугестије и савјете давала његова супруга Валентина Нађ – казао је Поповић.

Извор: Дневне новине ДАН

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: