Књижевно вече одржано 17. маја 2018. под окриљем СКУП "Десанка Максимовић" и СНА окупило је поклонике књижевности на српском језику и обрадовало нас књигом којом је Шаула показао да се, после неколико збирки поезије и једне књиге кратке прозе, успешно снашао у дужој прозној форми.
О Илији Шаули, књижевнику и члану СКУП "Десанка Максимовић" говорила је Катарина Костић, Илијин дугогодишњи сарадник и један од оснивача удружења. О књизи је говорила и са аутором разговарала Душица Ивановић, књижевник. Одломке из романа читали су Гордана Петковић Лаковић и Живко Церовић.
"Био би гријех према прецима окренути леђа свему" - каже на једном месту у роману првенцу Илије Шауле његов наратор и јунак Ан.
У свом роману, Илија Шаула не окреће леђа ничему што је људско: не одриче се ни порекла, ни завичаја, ни бола, ни радости, ни језика, ни менталитета својих сународника. Не одриче се сећања на прошлост, које је у овом роману постало сећање на будућност, ону будућност која настаје када нас заспе звездана прашина и од наизглед обичног и пролазног створи чаробно и непролазно. У форми романа, аутор нам вешто нуди своју животну философију, расправља о смислу и суштини земаљског и небеског и нуди одговоре какве многи од нас не очекују.
Роман "Мидар" је настајао као низ прича, али је аутор успео да их повеже у роман на такав начин да су постале једна од друге неодвојиве. Јунак по коме је роман добио име живи као пустињак. Он је "човјек пун знања, доброте и мудрости као шипак коштица".
У деловима романа који описују вантелесна путовања два главна јунака, наратора Ана и божјег човека Мидара, промишљања о савременом животу посматраном из духовне призме и кроз начела доброг, подсећају на Шаулину претходну књигу, "Булевар светлости", која је у великом делу изнедрила овај роман, била његова најава. Илија Шаула је, међутим, у "Мидару" далеко надрастао аутора песничких збирки и "Булевара светлости". У роману успешно користи симболе (вук, орао, змија, пећина, сан) да би разоткрио однос човека према животу и смрти и тајну светова у којима обитава наше тело и наш дух. Сам јунак Мидар је назван "витезом тајне", а јунаци романа кроз сан, "који је древни чувар тајни", откривају читаоцу да "није највећа мудрост родити се; живот је тајна, мудрост је преселити се у вјечност".
Успешном употребом метарафора и алегорија, захватањем из богатих древних митова, старословенских и источних, као и хришћанског и философских учења, Илија Шаула, тај будни сневач, овим романом нас је провео кроз пределе ума и душе, свесног и подсвесног, и подстакао читаоце да открију тајну сопственог бића и места у свету.

Душица Ивановић
Фото: Зоран Вујановић
Душица Ивановић
Новине Торонто, број 1546
Торонто 24. мај 2018.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: