детаљ слике: КРК Арт дизајн

Олуја у једној колони (Денацификација на обзору…)

 

Никола Кобац, Бања Лука, аугуста 2022.

Избјеглица у пролазу!

Наступају дани плакања, долазе немири и сјећања, нас, избјеглица. Некадашње грађане Хрватске још увијек воде на ланцу стварности. Завезани тапшемо, слободни се срамимо!

Умјесто нас лају – одабрани. Све колоне које су напустиле „Српски свет“, од 5-10. 8. 1995. и савладале ријеку Уну, Саву, Дрину и Дунава у четвртак 4. августа љета овог, господњег, 2022. срести ће се у Новом Саду. У Српској Војводини. Тек понеки крајишник, ако је забасао, или остао у Хрватској кренуће путем за Книн. Исто му се хвата. На оба мјеста тог дана се обиљежавају обиљежени.

Не идем никуд!

Нећу слушати говорнике, поруке знам напамет. Исте су посљедњих 26 година.

Од данас не чекам никог, идем тамо куд ја хоћу! Под мишком ми „Меморандум САНУ“, на леђима „Беспућа повијесне збиљности“, у торби ми „Начертанија“ Илије Гарашанина, за сваки случај, ако ме памћење напусти. (У унутрашњем џепу Манифест Комунистичке партије). Морам да стигнем на вријеме. Не могу дозволити да ми измакне „Српски свет“ већ кад ми је живот измакао, када сам га у ништа проћердао. Журим, прескачем свијет живих и мудрих. Не знам гдје су живи, знам гдје су мртви. Тамо Срба највише има. Тај нам „свијет“ неће измаћи, и кад без свега другог останемо.

Много сам се наљутио. На кога би другог него на Хрвате, они су увијек ту, на хрватске интелектуалце, поборнике југословенске идеје. На групу окупљену око „Илирског покрета“. Зашто су Срби овој идеји насјели, зашто су пали под утицај Католичке цркве и Комунистичке партије? Да ли нам је та идеја подметнута, ко мени Република Српска Крајина? А све је тако, те 1990. године лијепо изгледало. Сви смо ишли у једном смјеру, под једном паролом – „сви Срби у једној држави“ па макар се не звала Југославија.

Штросмајеру, стиди се! И Гаврило Принцип, тај патник коме је политика у руке ставила пиштољ, крив је за настајање Југославије.

Живио Берлински конгрес, живјело ријешено „српско питање“!

Млађи нараштаји, српски политичари и умни људи су чекали вријеме у коме је сазрела свијест о српском јединству на Српским земљама у један, заједнички простор. То што су моји Кордунаши и Крајишници као експеримент много година раније пропали, ко те пита? Експерименти не успију увијек! Едисон да није погријешио Тесла би мање познат био!

Опростите браћо Срби, знам, дуго сте на доброту извиривали. Не замјерите, тек посљедњих мјесеци, када су српске елите схватиле да једино будућност имају јаке и велике државе, кренуше у формирање Српског света! Радујмо се, ето Србија се мијења, економија расте, култура више не чека на граници старог и новог поретка, на све стране се расплинула… имамо војску способну да Србе (од)брани тамо гдје их више нема, тамо гдје их нема ко да заштити!

Ево нас опет у Европи! Директно из Новог Сада. Коначно. Замијена играча? Енглеска напустила Европско и вратила се своме царству. Са собом однијела Лондонски уговор из 1915. године? Долазимо ми – Срби са нашим Уговорима и нашим питањима!

Куд баш сад да кренемо, кад су нас 1995. године из Европе истјерали. Зар цијелог живота да идемо у уназад?

На обзорју ништа ново! Милош Обилић се уморио, а Вук Бранковић у Босну преселио! Земља се на гради са бјежанијама, живот са мртвима, истина са лажима… све се промијенило, само бљештавило позорнице остало исто. Гранично камење на новој позицији.

Денацификација у пуном јеку – ослобађамо се властите памети!

*Ставови изражени у овом тексту ауторови су и не одражавају нужно уређивачку политику било ког медија.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: