О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Медији


ГОВОР НЕБОЈШЕ КРЉАРА НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ У ПАТЕРСОНУ, ЊУ ЏЕРЗИ

Небојша Крљар
детаљ слике: Dani Blue Photography
Радове аутора погледајте овде >>>

Обраћање просветног радника и књижевника Небојше Крљара током Свечане академије, одржане 28. септембра у Цркви Светог Јована у Патерсону, Њу Џерзи, којом је обележено седамдесет година постојања Матице исељеника и Срба у региону и деценија од оснивања Књижевне радионице Кордун.


Текст: Небојша Крљар


Одлив мозгова као термин подсећа на губитак, трајно губљење, а одлив као одлив прво ме подсети на канализацију. Непомен који нам води државу то констатно истиче у негативном контексту. Ти млади људи су криви за наш неуспех, тако говори. Зашто? Јер ти млади људи желе слободу, бољи живот, имају велике планове за себе и своје породице, али то никако не могу остварити у матичној држави Србији.


Обећавају нам Европску унију, али ми полако већ улазимо у ту унију. Педесет, шездесет хиљада сваке године, постепено. Упркос свему, ја се не мирим и не слажем да ту постоји било какав одлив. Ти људи, којима и сам припадам, престављају сањаре, али оне храбре и спремне да се отисну и похитају за својим сном. Ако већ морам да одаберем пригодну реч за појаву о којој данас говорим, пре бих рекао да је у питању сеоба. Сеоба не само младог и стручног кадра већ читаве нације. Сеоба незадовољних, а не бесних, сеоба несрећних, никако авантуриста.


Америка није земља из снова, али се многи снови остварују баш овде. Људи са планом, жељом, сном су овде подржани, а у матичној земљи представљају проблем. Ко год је упознат са делом Антона Павловича Чехова, зна да су његови савременици говорили да је предвидив. Пушка која виси о клину у првом чину увек опали бар до трећег чина. У овом случају, не брините ништа, пушка је закочена. Нема одлива, то су само људи који желе своје место, своју срећу, своје благостање, нормалан живот својих породица. За три и по године живота и рада у Америци основао сам породицу, која ме сваког новог јутра подсећа колико сам заправо срећан ту где јесам.


Да целокупан процес адаптације у новој средини буде што лакши и једноставнији, Срби имају мноштво организација на које се могу ослонити. Лично, тек се укључујем у рад Матице, а у претходних годину дана члан сам Књижевне радионице "Кордун". Верујем да ме нико данас не би ословљавао као "књижевник из Мајамија" да нисам сасвим случајно упознао господина Шаулу. Од тада до данас, имам само речи хвале и искреног надања да ће се ова успешна сарадња наставити и у будућности. Овог лета одржао сам своју прву и за сада једину промоцију у Србији. Драго ми је да ми нисмо заборављени. Драго ми је да људи који су дошли тог дана и издвојили пар сати свог времена нису то јавно мњење о којем непомен изнова и изнова говори у сатима својих монолога на телевизијама са националном фреквенцијом. Ми смо и те како више вредни него тај одлив којим нас он ословљава.


Нисмо ми изгубљена генерација, нећемо ми заборавити одакле смо кренули. Одгојите младунче орла са кокошкама и видећете да се никада неће разлетети, али ће се увек дивити орловима у висинама. Не кажем да је Америка некакав пилићарник, али орао у нама никада неће заборавити ни трунку о своме идентитету. Мојој генерацији су се меридијани ускомешали под ногама, али се нећемо предати нити заборавити.


Живи били!


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"