Pisac Jovica Aćin dobitnik je Njegoševe nagrade za roman „Srodnici“.
Međunarodni žiri za dodelu Njegoševe nagrade saopštio je da je „roman ’Srodnici’ Jovice Aćina napisan postupkom majstora koji suvereno vlada umećem pripovedanja, jednako kao i gradnjom vrlo složene romaneskne strukture. Na prvi pogled ’Srodnici’ se mogu učiniti kao postmodernistička igra u kojoj se i na čitaoca računa kao na aktera. No udeo fino umetnute ironije i autoironije, prisutan u podsloju teksta, razotkriva ovaj Aćinov roman kao delo koje svoje postmodernističko poreklo dovodi u pitanje i dokida, rastvarajući se kao roman s mnogim ozbiljnim značenjima. ’Srodnike’ je moguće gledati i kao svojevrsnu krunu dosadašnjeg Aćinovog književnog opusa, koji je u svim svojim razgranatim vidovima (pripovedačkom, esejističkom, romansijerskom, prevodilačkom, uredničkom) delo jedne čudesne i potpune posvećenosti i predanosti književnosti kao životnom izboru“.
Jovica Aćin nije ni sanjao da će ga ikad „pogoditi“ nagrada koja nosi Njegoševo ime, iako je on njegova ljubav iz detinjstva. „Njegoš je ipak makrokosmos za mene koji jedva da sam mikrokosmos. Ali, svejedno, sad me njegov prah obasipa. Luča njegovog pesničkog dela kao da potpaljuje svetlost za kojom ja vapim dok pokušavam da ispišem one nečujne šumove u kojima se skriva tutnjava vremena. U meri u kojoj Njegoševo pesništvo prevazilazi nametnute granice, uveren sam da u mome romanu ’Srodnici’ spone među ljudima utoliko bivaju snažnije što je tih granica manje. Tragao sam za svetlošću, baš kao što je to i Njegoš činio. Mada na drukčiji način nego on, i zbog toga mu ne dugujući manje smernost, ispisao sam roman koji bi se njemu mogao dopasti. Okupljao sam rasejane korene, ali zar je Njegoš nešto drugo pokušavao? Daleko sam ja od njega, ali smo na istom poslu.“
Njegoševu nagradu uručuje predsednik Crne Gore na Cetinju.
Glavni junak romana „Srodnici“ jedan je od retkih smelih pojedinaca, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac. Sam čitalac postaje u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.
Inače, ovo je prvi put u novijoj istoriji (od raspada zajedničke države) da nagradu dobija pisac iz Srbije. Njegoševa nagrada će Jovici Aćinu biti uručena 13. novambra na Cetinju.
Izvor: Bookvar