Obraćanje lekara i književnika Milutina Srbljaka tokom Svečane akademije, održane 28. septembra u Crkvi Svetog Jovana u Patersonu, Nju Džerzi, kojom je obeleženo sedamdeset godina postojanja Matice iseljenika i Srba u regionu i decenija od osnivanja Književne radionice "Kordun".
Tekst: Milutin Srbljak
Ceo svet na dlanu
Kažu da je najbolji onaj bunar koji je ozidan kamenom koji se kopanjem iz njega vadi. Kažu da je najčvršća fizička veza između majke i deteta pupčana vrpca. Kada se ona prekine, prelazi u duhovnu, do kraja života neraskidivu. Kada napuštamo rodnu grudu, imamo mnogo više od onih koji ostaju. Imamo nostalgiju, veću od želje da gledamo u nebo, misleći da nam je tako ceo svet na dlanu.
Oduvek su ljudi napuštali svoju zemlju i na nekom drugom mestu, širom zemaljskog šara tražili ostvarenja svojih želja i snova. Amerika ih je nekako okupljala kroz surovi slogan “NAJJAČI SAMO OPSTAJU”, koji podrazumeva pored fizičke i intelektualnu i svaku drugu snagu koja omogućava snalaženje i prilagođavanje. To je najčešće mukotrpno. Najjače oružje protiv ovakvog stanja je upornost koja ne manjka našem mentalitetu.
Stvari idu nekako lakše ako imate uzore. Mnogi tvrde da je nemajući uzore, prvi Srbin, avanturista Đorđe Šagić još pre više od dvesta godina stigao u filadelfijsku luku, gde je rekao policiji da je ribar, po čemu je dobio prezime Fišer. Od tada je poznat kao George Fisher. Zvali su ga i Papa Džordž. Bio je veoma uticajan čovek toga vremena. Doduše, u poslednjem trotomnom romanu Danila Marića ČEMERIKA se kaže da je još u osamnaestom veku, mladi Hercegovac Petar Soldo tj. Pedro Soler, kao istaknuti oficir na brodu u okviru španske ekspedicije, naselio Kaliforniju i sa 12 ozvaničenih supruga, svaka po imenu Bosa, imao 79 ozvaničene dece. Koliko li je tek danas njegovih potomaka sa srpskim korenima?!
Srbi su došavši u novu sredinu ostavili upečatljiv trag u raznim sferama života. Samo u Nju Džerziju, Konektikatu i Pensilvaniji živi preko 250 hiljada ljudi poreklom iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i delova Hrvatske koji su bili naseljeni Srbima. Među doajene zdravstva u Njujorku ubrajaju se psihijatar – akademik američki i ruski dr Dušan Kosović, dr Čeda Lainović, koji je između ostalih lečio čak i Cara Haila Selasija, čuveni doktor Relja Nedeljković i mnogi drugi. Na Kolumbija Univerzitetu, Dr Gordana Vunjak Novaković, član američke akademije nauka za inžinjerstvo, radi na kultivisanju tkiva bioreaktorom. Uža specijalnost magistra Vladimira Bulovića je nanotehnologija. Gledajući šire, na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju imamo profesora elektrotehnike Borivoja Nikolića, zatim na Masačusec institutu za tehnologiju fizičara Vladana Vuletića, čija je specijalnost kvantna fizika i tako dalje.
Od književnika su nezaobilazni Jovan Dučić, zatim Vasa Mihailović sa 51 knjigom iza sebe, kao i Danilo Marić. Treba istaći da je naš poznati pisac i publicista profesor na Univerzitetu u Masačusecu gospodin Vladimir Pištalo najviše prevođeni srpski pisac u 21. veku. Njegova dela se čitaju u 21 zemlji sveta. Još ćemo pomenuti Maju Herman Sekulić, Katarinu Kostić, Dobrilu Gajić, Radomira Baturana, dr Zorku Milić, kao i prevodioca Milu Jelisijevića. Nekako nenametljivo tu je i Milan Kneselac čuveni Džo Moler i njegov kaskader Milan Radunović iz istoimene knjige. Treba pomenuti i ovde prisutne Dušicu Ivanović iz Toronta, Nebojšu Krljara iz Majamija, Gordanu Laković iz Toronta i svakako velikog entuzijastu i književnog poslenika Iliju Šaulu, osnivača Književne radionice KORDUN. Naravno da je broj srpskih književnika u Americi veliki i da ih je nemoguće ovde sve pomenuti.
Slikar Sava Rakočević iz Čikaga, napunivši 85 godina života kaže: “85 puta obilazim sunce”. Slikar Aleks Trbojević ima atelje u bivšem bruklinskom pozorištu. Tu je slikar i skulptor Lale Đurić, kao i beogradski grafičar i karikaturista Zoran Jovanović, sa stalnom postavkom na Hariman institutu Kolumbija Univerziteta, Feđa Soretić iz Floride, kao i ovde danas prisutan Bogdan Miščević iz Baltimora i mnogi drugi.
Na polju muzike imamo sina našeg poznatog pesnika Stevana Raičkovića, kompozitora i dirigenta Miloša Raičkovića, koji je dirigovao Moskovskom, Njujorškom i Beogradskom filharmonijom. Tu je i proslavljena operska pevačica Milena Kitić.
Sportisti su kao i svi ostali pokazali da Srbija, iako mala zemlja, ima velikane i na ovom polju. Pita Marovića analitičari svrstavaju u najboljeg košarkaša svih vremena. Na visokom mestu NBA lige su Vlade Divac, Peđa Stojaković, Nikola Jokić, Nemanja Bjelica i Bogdan Bogdanović. Tu je i američki trener Greg Popović. U bejzbolu i američkom fudbalu se ističe Džef Samardžija. Svetski teniser broj jedan, Novak Đoković, kao veliki srpski misionar ne retko boravi i takmiči se u ovoj zemlji.
Svakako da je od srpskih glumaca na ovim prostorima najčuveniji Karl Malden ili Mladen Sekulović, dobitnik oskara. Pri kraju života je bio predsednik Američke filmske akademije. U novije vreme članovi Američke filmske akademije su postali i Dobrivoje Tanasijević (zvani Den Tana) i njegova ćerka. Režiser Piter Bogdanović je bio nominovan čak za osam oskara. On za sebe kaže “ja sam srpski Amerikanac”. Oskara je svojevremeno dobio animator Dušan Vukotić, scenarista Stojan Stiv Tešić, inžinjer Zoran Perišić, inžinjer Mirko Kovačevi} i naučnik Dr Dejan Ilić. Ovde treba pomenuti i glumce: Milu Jovović, Žarka Lauševića, Slavka Štimca, Mirjanu Joković, film-mejkera Džordža Bogdanića i reditelje Mariju Marić i Mirjanu Vukomanović.
U NASA programu za kosmička istraživanja APOLO bilo je angažovano sedam Srba.
Pupin je prvi među Srbima dobio prestižnu Pulicerovu nagradu, koju je kasnije dobio i pesnik Dušan Čarls Simić, a ova nagrada je čak tri puta pripala novinaru Volteru Bogdanoviću.
Srbija je još iznedrila devet kongresmena, među kojima su najistaknutiji Helen Delić Bentli, George Vojinović i Melisa Bin. Hiljade Srba su bili heroji američke vojske.
Prvo srpsko organizovanje je bilo u okviru dobrotvornog društva SRBOBRAN, koje je osnovao Sava Hajdin iz Pitsburga. Na Konvenciji 1929. naučnik Mihailo Pupin je objedinio SLOGU, SLOBODU i SVESNU SRBADIJU u jednu organizaciju koja je nosila ime SRPSKI NARODNI SAVEZ.
Poznato je da je Pupin imao prijateljske odnose sa američkim predsednikom Vudro Vilsonom. Još za vreme prvog setskog rata, Pupin je uputio poziv Srbima u Americi da se pomogne braći u otadžbini. Tada je 16 hiljada dobrovoljaca otišlo da se bori na Solunskom frontu.
Mesec dana posle Vidovdana, tačnije 28. jula 1918. na Beloj kući se pored američke viorila i srpska zastava, a predsednik Vilson je zatražio da se na svim zvaničnim mestima oda počast junačkoj i stradalnoj Srbiji.
U biznisu ima dosta istaknutih Srba. Setimo se farmaceutske kompanije Milana Panića.
U početku su, radeći na teškim poslovima Srbi razvijali bizniz u Pitsburgu. U poslednje vreme niču mnoge građevinske kompanije u Njudžerziju. U školama i drugim javnim i komercijalnim objektima na stotine naših ljudi radi u našim kompanijama na poslovima uklanjanja azbestne izolacije, olova i buđi. Ovo je postalo veoma profitabilno, gde dosta dobro zarađuju i vlasnici kompanija i radnici koji kod njih rade.
Neki od naših biznismena u Americi pokreću i humanitarne akcije.
Tako je u vreme poslednjih ratova na Balkanu organizovan humanitarni most između Amerike i Srbije, gde su se istakli Veljko Miljuš, Milan Puškar i Majlan Leb. Totalni obim novca tada poslat je iznosio 185 miliona dolara.
Veliko srpsko ime Nikola Tesla u Americi i vaskolikom svetu se izgovara sa uvažavanjem. Neosporno najveši naučnik svih vremena zadužio je svet, koji mu polako vraća kroz uvažavanje njegovog rada u naučnim krugovima. Naši ljudi doprinose tome popularišući njegova istraživanja napisanim knjigama o Tesli, elektronskim putem, kao i uokviru skupova i simpozijuma. Ostaje da verujemo da će biti više mesta za njega u američkom školskom sistemu. Ovo, pre svega zbog toga što većina uglednih američkih fizičara ističe da je Nikola Tesla zaslužan za savremeni tehnološki razvoj Amerike i celog sveta.
Amerika je Bogom blagoslovena zemlja. Veliki prostor odiše pravoslavljem. Ovde su živeli, radili i Bogoslužili mnogi ugodnici, koji su postali sveci dosežući duhom do visokog stepena pravoslavnog hrišćanstva.
Sveti Vladika Nikolaj Žički, Ohridski i svesrpski je više puta bio u Americi. Izabran je za počasnog doktora na Kolumbija univerzitetu. Poslednje godine zemaljskog života je proveo u ruskom manastiru Sveti Tihon u Saut Kananu u Pensilvaniji. Tu je postao rektor Bogoslovije. Upokoio se pred Svetu Liturgiju.
Ivan Uskoković - Sveti Mardarije, Lješansko-Libertivilski i Sveamerikanski je rođen u Podgorici 22. Decembra 1889. Bio je prvi američko-kanadski vladika, za koga kažu da je bio vladika bez adrese i za koga važi ono: “crkvu gradi, umire od gladi”…
Arhimandrit Sveti Sevastijan Dabović, je rođen u San Francisku 1863. u porodici srpskih imigranata. Za zemaljskoga života je izgradio nekoliko crkava, a najstarija je ona u Džeksonu.
Sveti Mardarije i Sveti Sevastijan su kanonizovani u Hramu Svetog Save u Beogradu 29. maja 2015. godine.
Sveti Jovan Šangajski, misionar pravoslavlja u Americi u okviru svete Ruske zagranične crkve je iz srpske loze Maksimovića.
Treba istaći i službenike crkve Božje u našem okružewu, ovde u Njudžerziju: Protojereja Stavrofora Oca Tomu Stojčića i iz dveju crkava u Elizabetu Protojereja Oca Vladislava Radujkovića, kao i Oca Zorana Radovića. Pažnju zaslužuje i sveštenik ove crkve, Sveti Jovan Krstitelj u Patersonu, Otac Đokan Majstorović.
Naravno, ne treba zaboraviti Oca Mićića. Ovde ćemo pomenuti Oca Dragoljuba Cokića kao i Oca Svetozara.
Veliki doprinos u organizaciji i crkvenom radu na Istočnoj obali su dali i daju Njihova Preosveštenstva vladike: Gospodin Doktor Mitrofan i sadašnji Vladika Istočnoamerički Gospodin Irinej.
Mnoge pravoslavne, a među njima i srpske svetinje se nalaze na američkom tlu. Zbog svega toga nismo na tuđoj zemlji. Ponosno nosimo svoje srpsko ime i širimo svoj jezik i kulturu.
Neka nam na kraju uvek budu prisutne reči našeg i svetskog genija Nikole Tesle:
“AKO BUDEM IMAO SREĆU I OSTVARIM SVOJE IDEJE, TO ĆE BITI ZA DOBRO CELOG ČOVEČANSTVA, AKO SE MOJE ŽELjE ISPUNE NAJDRAŽA MISAO ĆE MI BITI TA DA JE TO DELO JEDNOG SRBINA”.
